Budilnik je divna reč. Zvuči arhaično, prosto romantično. I ne samo to, budilnici su ranije imali jedan nenasilan pristup građanstvu i čovečanstvu u celosti. Zvrndali su samo ukoliko bi bili noć pre navijeni. Znao se neki red. Postojala je prisutnost i u budnosti i u spavanju, odnosno planiranje spavanja i planiranje ustajanja. Bilo je to vreme kada je rečenica “probudio sam se pre budilnika“ označavala da vladamo svojom rutinom, a ne da smo žrtve sopstvene rutine.

Međutim, otkad su alarmi na pametnim telefonima svrgnuli sa vlasti budilnike i poslali ih u antikvarnice, dogodio se potpuni pičvajz u ljudskom bioritmu. Pritom, taj arhaični, gotovo poetski prizvuk u reči budilnik, zamenila je militantska, zapadno-evropska, pro-kapitalistička terminologija – ALARM.

Zašto alarm?

Pa zbog uzbune. Nema više onih jutara kada se imalo vremena za kaficu, pa za doručak, pa lagano iz kuće. Sada, kad se od insomnije pati ko nikad pre, a gradovi su izrovareni pod eufemizmom renoviranja, iz kuće se izleće odvezanih pertli, krmeljavih očiju i sa šoljom mlake kafe u rukama kako bi se na posao stiglo na vreme. Naravno da je uzbuna, jer se istrčava, kasni i posle spašava živa glava od ozlojeđenosti nadređenih ako si, ne daj bože, uprkos svom jutarnjem trudu imalo zakasni na radno mesto.

Zašto alarm?

Pa zbog krađe. Alarmi su snovokradice. Kradu san, spokoj, bezbrižnost i odmor. A dostavljaju podočnjake, migrene, bore i razdražljivost. Tek kad pokradu sve što se pokrasti može, i tad se alarm i oglasi. Nema više nikakvog navijanja, jer sada ti pametni telefoni ne samo da znaju koliko je sati, nego znaju i koji je dan u nedelji, da l’ je radni il’ neradni, da l’ je državni praznik il’ ne, pa te shodno tome bude po nekom njihovom nahođenju.

Budilnici su zvrndali i imali su za zadatak samo jedno – da ti kažu da je vreme za ustajanje. Alarmi pak, ne zvrndaju već rade jednu podliju stvar. Dizajnirani su tako da imaju mogućnost da ti sviraju i najomiljeniju pesmu u trenutku kad je vreme za buđenje, ali zbog alarmantnog stanja u kom kao čovečanstvo živimo – uspevaju da nam ogade i najomiljeniju pesmu posle samo nedelju dana buđenja.

Mi smo društvo koje neće da se budi. Makar ne po ovim pravilima koja su sad na snazi, ne zbog ovih ljudi koji sada u svojim rukama imaju snagu, i ne dok ne povratimo sopstvenu snagu. Hronično smo umorni i očajnički želimo da nas jednom, konačno, probude zraci jutarnjeg dobronamernog sunca u boljoj sutrašnjici koja je najzad svanula.

Meksički doručak – Huevos Rancheros

Priprema:

U tiganju istopite kašiku margarina na tihoj vatri i u to dodajte crni luk, blago posolite i promešajte. Nakon 2 minuta dodajte i beli luk pa opet promešajte. Dinstajte luk oko 7 minuta dok ne postane proziran.

U tiganj zatim dodajte paradajz iz konzerve i momentalno ubacite šećer, so i biber. Ostavite da se dinsta 5 minuta, a povremeno promešajte i uz pomoć varjače usitnite krupnije komade paradajza.

Kada se sos blago ukuva vreme je da dodate jaja tako što ćete ih razbiti direktno u sos. Poklopite tiganj i kuvajte još 5 minuta ili dok belance ne bude sasvim kuvano.

U međuvremenu ispecite tortilje pa kada se jaja skuvaju pospite preko njih i preko sosa izmrvljenu fetu, komadiće čili papričica ako ih koristite i kriške avokada. Završite jelo sa listićima svežeg peršuna i služite dok je toplo sa tortiljama.

Sastojci:

  • 1 Dobro Jutro sa maslacem
  • 1 srednja glavica crnog luka sitno naseckanog
  • 2 čena belog luka sitno naseckana
  • 1 konzerva paradajza u komadima
  • 1 kašika smeđeg šećera ili manje ako je paradajz dovoljno sladak
  • so i biber po ukusu
  • 3-4 jaja
  • 50g feta sira ili sir koji vam je na raspolaganju
  • 1 avokado ili sveža paprika
  • sveža čili papričica (opciono)
  • svež peršun
  • Tortilja za posluživanje