Generacijski jazz i priča o mudrosti i mladosti

Ponekad pomislim da idemo korak napred, dva nazad. Ponekad sam uveren da i ne idemo nigde jer današnja omladina ćuti, čami i čeka da budućnost dođe. Retko ko je stvara. Znam da je tako, jer joj pripadam. Da maler bude veći, novi milenijum je era introvertnih. Oni koji su stariji glasno kukaju za prošlim vremenima, a oni koji su mladi zatvoreni su u sebe i vrište, ali iznutra.

Osamdesetih godina mislili smo da nauka i medicina spašavaju ljudske živote, a danas neki ljude misle baš suprotno – da nauka i medicina ugrožavaju ljudske živote a da ih samo alternativna medicina spašava. Osamdesetih mislili smo da je da je vakcina spasonosna a danas mislimo da je smrtonosna. Osamdesetih godina mislili smo da ćemo u dvehiljaditim imati leteća kola i da ćemo moći da se teleportujemo, a mi i dalje moramo da ustanemo iz kreveta da bismo ugasili svetlo i moramo da treniramo da bismo bili zgodni.

Tokom osamdesetih godina smo mislili. Danas – samo slušamo. Maler.

Bratstvo i jedinstvo, osećaj zajedništva i solidarnosti koji je bio karakterističan za osamdesete, zamenili smo izraženom individualnošću i samoljubljem. Mobe, nadnice i radne akcije danas deluju kao ludosti naših predaka, jer nekako smo došli do toga da zalaganje za druge ljude danas shvatamo kao božansku nedostižnu vrlinu a ne kao dužnost ka kojoj svaki pojedinac može i mora da stremi.

Upravo zato deluje da su svi oni mladi rock’n’roll buntovnici tokom osamdesetih godina i generacija Z kojoj pripada današnja omladina sa dve različite planete. Za takvu situaciju postoji samo jedno rešenje – da generacijski jaz u nekom trenutku postane jazz, pa da ova epoha dobije i neki soundtrack, jer po svemu sudeći ako se introvertna gen Z bude pitala bila bi ovo jedna nema žurka. Slušalice u uši i igraj u sebi. Glavu u pesak i trpi. Da niko ne vidi.

Siguran sam da uskoro dolazi vreme u kom će svanuti jutro kada će buntovna priroda one generacije koja je bila mlada 80-ih i sve nove, pametne ideje koje imaju sadašnje mlade generacije naći zajednički jezik, da će se mudrost i mladost ujediniti, ruku pod ruku, a tada… Tada neće svanuti samo jutro, već će stići i bolja budućnost.

Kvašenice, pofezne ili moče

Priprema:

Jaja i mleko ulupajte viljuškom.

Umačite kriške hleba u smesu od jaja i mleka tako da hleb bude natopljen sa svih strana.

Pržite hleb na istopljenom margarinu dok obe strane ne porumene.

Služite kvašenice dok su tople uz omiljeni nadev.

Sastojci: