Živim u malom stanu tankih zidova na periferiji Barselone, na obali Kosta Dorade.

Stan se nalazi na drugom spratu trospratne zgrade u jednosmernoj ulici toliko uskoj da ljudi iz zgrade prekoputa mogu olako da vide šta se dešava u mom stanu. Cela zgrada je mala, sa uskim stepeništem koje vrlo često, pogotovo kad iz nabavke nosiš kese u rukama, zaliči na spiralne merdevine bez kraja. Ovo nije priča o mom stanu, već je reportaža o svim jutarnjim zvukovima koje proizvode ljudi koji žive oko tog stana. Komšije, sustanari u zgradi i svi slučajni i namerni prolaznici koji su mnogobrojni.

Kako bi ova španska serija bila još interesantnija, neophodno je predstaviti lokalni bar koji se nalazi tik uz ulaz u moju zgradu “Anina vinarija“. Birtijica, sa šarmom koji je uočljiv samo posebnima (meni ne), koju Ana vodi sa mužem Mariom koji je u bludnoj vezi sa komšinicom iz zgrade prekoputa. Nije važno kako sam uočio tu činjenicu. Dva stola napolju zauzimaju jedno parking mesto u toj jednosmernoj uličici dok su četiri stola unutar bara, jedna poker mašina, jedan aparat za kupovinu cigara i šank pun prašine. Ima tu još kojekakvih kutija, pivskih burića, novina i gajbica na koje ljudi posedaju kad ne bude mesta a napolju ljuljne kiša.

Na prvom spratu, odmah iznad bara, živi sa mamom i tatom mali Huansito. Ima pet godina, mali trotinet i sa okruženjem komunicira isključivo plačući. Na mom spratu, odmah u stanu pored živi komšija kom ime ne znam, ali bih umeo da vam opišem njegov zadah. Shodno spoljašnjem izgledu, nazvao sam ga Amfilohije. Na trećem i poslednjem spratu, odmah iznad mene žive ljudi za koje sam siguran da imaju uređaj za ometanje komšija. Samo to može objasniti sve te zvukove koji odozgo dopiru. Recimo, bacanje medicinke sa kraja na kraj stana, igranje klikera u kupatilu, vađenje vode iz bunara u zarđaloj kofi koja škripi, paljenje automobila na kurblu itd.

Zveckaju ključevi, trese otirač za cipele, zalupi ulazna vrata a onda opet prebira po gomili ključeva koja liče na olovni grozd. Konačno, zvuk koji ukazuje na prodiranje ključa u bravu i zaključavanje tri puta. Amfilohije odlazi da bude sa svojom mamom, koja ima devedeset i četiri godine. On je pazi u prepodnevnoj smeni, a njegova rođena sestra Adelija, od koje iznajmljujem stan, u popodnevnoj. Kašlje dok silazi niz stepenice i ispred zgrade pali motorić i odlazi.

Nekoliko minuta kasnije Mario podiže rešetke na restoranu i užurbano vadi metalne stolove i stolice koje vuče po asfaltu oblepljenom žvakaćim gumama. Zvižduće neku peruansku, rekao bih nacionalnu, melodiju, pošto sam ih prepirki koje vodi sa gostima, potpuno bez ikakve želje da to saznam, saznao njegovo južnoameričko poreklo. Pozdravlja komšije koje vode svoje sitne besne psiće na jutarnje mokrenje i verovatno veliku nuždu. Naravno, životinjice ko životinjice, razdragano kevću jedne na druge, a onda se pridruže i kerići sa obližnjih prozora, pa svi tako u zajedničkom lavežu teraju Marija ih razgovorom sa komšijama nadjačava.

Dalje kroz dan, u zavisnosti da li se priča o referendumu o nezavisnosti Katalonije ili o tome da li je u fudbalu bolja Barsa ili Real Madrid, lome se čaše, pivske flaše, psuje majka i preti zvanjem policijie. Oko ručka, tako oko dva-tri popodne se umire, oni što ostanu u birtiji umire se zbog punih usta, a ostatak lokalne bande ode kućama da prezalogaji nešto pre popodnevne runde prepiranja sa komšilukom.

I tako, dok Huansito plače, komšije sa sprata iznad dobacuju medicinkom, psi laju uglas kao da imaju dirigenta a Mario i Ana se svađaju zbog preljube – ja polako ali sigurno počinjem da živim sa slušalicama u ušima jer samo to me može spasti od ludnice. Pogotovo tokom jutarnjih sati, dok doručkujem ili pijem prvu jutarnju kafu, muzika i slušalice u ušima mi čuvaju zdrav razum. Jer ga zbog komšiluka gubim.

Ćabata sendvič sa Serrano šunkom i ementalerom

Priprema:

Rernu zagrejte na 200°C. Ćabatu rasecite na pola po dužini pa obe kriške namažite izdašnom količinom margarina.

Preko donje kriške poređajte šunku, pa preko toga sir, poklopite i ubacite u zagrejanu rernu na 5  minuta ili dok se sir blago ne istopi.

Po vađenju iz rerne otklopite sendvič i poređajte preko sira paradajz i zelenu salatu, pa ga opet zaklopite.

Sendvič  isecite na 2 ili 4 dela i služite dok je topao.

Sastojci:

  • 1 ćabata hleb
  • 1 Dobro jutro sa maslacem
  • 100g serano šunke (može i domaća dimljena šunka) tanko nasečena
  • 150g ementalera tanko nasečenog
  • 2 manja paradajza nasečena na kolutove
  • 5-6 listova zelene salate