Znam šta sam video onog jutra kad sam se probudio tamo negde i šta sam osetio ono kad se drugi put uzastopno nisam ni probudio, kad su mi prvi sunčevi zraci bili bolni ili kad sam se jednog letnjeg jutra nadao nečemu, a to nešto me je, kasnije se ispostavilo, čekalo u jednoj letnjoj noći.

Ponekad dok noću gledam neki film i u filmu je jutro, ja budem ljubomoran što je njima tamo jutro, mislim, kao njima je jutro, ali jeste, jutro im je, koliko god puta da gledam te scene, uvek se dešavaju ujutru. Njima je večito jutro, tim likovima tamo, iz tog filma. Nije da bih voleo da mi uvek bude jutro, niti da mi jutro bude kad god hoću, volim što moram da ga dočekam, da doživim svako novo jutro, hoću da kažem da mi se sviđa kako stoje stvari kad je jutro u pitanju, ali ipak sam ljubomoran na te likove iz filma.

Šta je osnovno? Osnovno je da ja ujutru osećam glad. To je osnovno. U stvari, uvek se prvo setim da sam doživeo da se još jednom probudim i skoro uvek sam presrećan zbog toga, ali odmah posle toga ide glad. Kad se probudim gladan, znači da, na primer, nisam ustajao noću da jedem, i znači da nisam večerao ništa teško, i da sinoć nisam pio alkohol, i uopšte, kad se probudim čisto gladan, to znači da crkavam od zdravlja. Ipak, kad se probudim tako gladan, ne želim prvo da jedem, nego želim da plivam.

To sam shvatio jednom pre sto godina, na moru, na jednom poluostrvu, pored stare kamene kuće, u šatoru, sam. Poslednjih deset dana sam ostao bez para, u stvari to je bilo dodatnih deset dana, jer mi se nije išlo s mora. Sticajem takvih okolnosti sam umesto doručka plivao. Stena sa koje sam skakao u more bukvalno mi je ulazila u šator, tako sam se smestio. Otvorim oči, shvatim koliko sam gladan, setim se da nemam šta da jedem, izađem iz šatora i skočim u more i plivam. U prvo vreme sam plivao i mislio kako ću da se snađem za doručak, a posle sam samo plivao. Sad ujutru, prvo idem na bazen i plivam. Ni o čemu ne mislim, samo plivam. Iz jednog sna, niz stepenice, preko četiri ulice i jednog parka, kroz svlačionicu, tonem u drugi san.

U vodi, jutro je tiho. Lak sam.

Rustični sendvič

Priprema:

Lepinju rasečemo na pola, premažemo sa Dobro jutrom i pečemo sa obe strane, da bude što sočnija i hrskavija na koricama, zatim u istom tiganju izgrilujemo koziji sir sa obe strane, premažemo medom i ostavimo malo da odstoji. U lepinju stavljamo mexicana preliv koji je ljutkast i podseća na urnebes, a zatim pršutu i na kraju koziji sir. Za kraj dodamo malo rukole, presečemo na pola i serviramo.

Sastojci: