Za mudrog čoveka, svaki dan je novi život

Tako je lagano ovih dana utonuti u osećanje nemoći, hroničnu sumnju, neizvesnost, nesposobnost da sebe obuzdamo ili utvrdimo adekvatne granice. Svet se zavrteo, uvrteo svakakve misli u glavu, prepunio informacijama, prepunio emocijama. Kao da više ne umemo da se držimo poznatog tempa, da prepoznamo intelektualizaciju, posao ili inerciju, da se uspravimo i progovorimo, da se sakupimo u celinu pred transformacijom jedne ere, jednog poznatog doba koje poprima novo obličje.

Pored kolektivnih vrtloga koji nas privlače sebi, svako od nas živi svoju individualnu sudbinu. A ovih dana, sudbina je postala strog profesor: prvo zada test, pa onda ispriča lekciju. Da li ste tako ranije učili? Sigurno ne… Zato što se sada testira šta smo naučili živeći naše ljubavi, prijateljstva, poslove, partnerstva. Od rezultata zavisi koju ćete lekciju nakon testa dobiti.

Kao da se svakog jutra, pre nego što otvorimo oči, u svakome sa kojim sam se čula i videla ovih dana, odigra mala borba: ustati iz kreveta ili ne. Taj tako naizgled nevažan izbor u odnosu na svetska dešavanja zapravo je velika pobeda duha. Taj trenutak kada se pod kapke provuče bela svetlost novog dana, kada se protegnemo, udahnemo, kao da iznova udišemo taj prvi dah života, to je herojski čin sasvim dovoljan da se potapšete po ramenu, zagrlite i pružite sebi najveću podršku.

„Kako si danas?“, pita me sestra, dok se životne okolnosti surovo igraju sa mojom verom u život.

„Nikako“, odgovaram joj iskreno. Kada je tako, potrebno je prigrliti svoje osećanje, potrebno je prihvatiti svoju bol, i potrebno je gledati u oči svoj strah. Nikakva negacija nam tada ne pomaže.

„Pa, šta ćeš da radiš?“, pita me, zabrinuto, znajući da nijedna rečenica neće biti dovoljna da promeni tok realnosti.

„Da obučem nešto lepo, da se našminkam i da idem na neko lepo mesto. A onda da radim.“

Tri vrlo jednostavne stvari. Za koje su nam (a verujem da ćete se složiti) potrebne superherojske moći kada naiđu neki dani. Ne zatrpavam se očekivanjima od sebe, od drugih, ne pravim „to do“ liste, ne štikliram spiskove. Ne više. Nije to taj trenutak. Idem korak po korak. Osetiti realnost kakva jeste. I baš u tim koracima, dok upijam sunce, osluškujem zvuk potpetica, osećam disanje, pogled mi pada na mali, savijeni, prašnjavi papir na ulici. Poruka iz kolačića sreće. Volim da šapućem sa Univerzumom, ponekada se i glasno ispričamo. Volim te sitne znake, simbole, poruke… Uzimam papir i otvaram ga. Star je, prljav, izgužvan, ko zna koliko njih je prošlo preko i pored njega, ne primetivši ga, ne pomislivši da ga pročita.

„Za mudrog čoveka, svaki dan je novi život!“, pisalo je, i ispod te rečenice, stajao je niz brojeva.

„Uplati loto!“, odmah su mi rekli.

Meni je i sama poruka bila dovoljna, taj šapat koji mi je potvrdio lepotu svakodnevice, ali poželela sam da se igram. Da nastavim zabavu koju mi je priredio Univerzum. Uplatila sam loto. Prvi put u životu, iz radoznalosti, iz osluškivanja. Pomislila sam: „Nije do dobitka, već do akcije. Ako ti je već nešto poklonjeno, učini i ti akciju ka kreaciji. Ka nastavku čudesa…“

Dok sam se vraćala kući, smešila sam se sama sebi. Bilo je lako skliznuti u letargiju, ali je dan postao magičan kada sam dozvolila sebi da osetim, primetim i odgovorim na magiju koja me je okruživala.

„Uplatila sam loto“, javila sam sestri. Smejale smo se zajedno. Išla sam po stanu i razgovarala sa glasovima sumnje koji su se javljali: „Ma da, baš ćeš ti da dobiješ loto!“ „Nema šanse da se to desi!“ „Koja je verovatnoća…“ A onda sam glasno odgovarala: „A zašto da ne, što ne ja? I zašto nije moguće. Sve je moguće.“

Na listu svojih životnih iskustava danas mogu dodati magičnu priču o bačenom listiću iz kolačića sreće koji sam podigla sa ulice u jeku korone, i na kom sam našla kombinaciju brojeva. Uplativši baš taj niz, dobila sam pet pogodaka a nisam dobila koronu. Uvek sam verovala da je lutrija nameštena. Sada verujem da je sve, bas sve moguće! Za mudrog čoveka, svaki dan je novi život. Dodala bih, za mudrog čoveka, svaka prilika je prostor za više vere, više igre, male herojske činove sreće u okolnostima ma kakve da su i ma gde da se nalazimo.

Omlet na azijski način

Ulupajte jaja sa vodom. Istopite margarin u tiganju iznad tihe vatre, zatim sipajte polovinu umućenih jaja i pecite lagano dok se omlet ne ispeče. Ponovite postupak sa ostatkom jaja.

Isecite povrće na štapiće pa ga raspodelite po sredini omleta. Pomešajte soja i čili sos u jednoj činijici pa ga prelijte preko povrća, zatim pospite susam i zamotajte omlet kao tortilju.

Služite dok je toplo.

Sastojci:

• 4 jaja
• 2 kašike vode
• 4 kašičice Dobro jutro dijet
• 1 šargarepa
• 1 crvena paprika
• 2 mlada luka
• 2 kašike soja sosa
• 1 kašika čili sosa
• tostiran susam za posipanje