Kada razmišljam o putovanjima, uvek prvo pomislim na jutra u nepoznatim gradovima jer svaki grad ima svoj jutarnji ritual. Zato se trudim da bar jednog jutra poranim i proverim kako se taj grad budi. Bilo da idem na odmor, poslovno putovanje ili je povod treći, četvrti, verujem da jutro budi posebne osećaje i bolje čuva uspomene.

Volim da u nepoznatom gradu prošetam na prazan stomak. Po inerciji mi se i tada noge ubrzavaju, a ja ih smirujem. Ne znam kuda i zašto idem. Samo pratim osećaj. Bitno je da šetam. Bitno je da gledam. Upijam mirise. Komuniciram pogledima sa prolaznicima. Razmišljam o ljudima koje srećem pokušavajući da proniknem u njihovu dnevnu rutinu.

Švajcarski gradovi se bude toliko tiho, svi nečujno koračaju, posebno onaj poslovni svet u odelima svedenih linija i boja. Osvanula sam par puta i u Bazelu i u Cirihu. U Lucernu jednog sunčanog februara slušala sam reku. U švajcarskim gradovima nikad nema gužve na ulicama, ali tada sam na prste mogla da izbrojim koliko ljudi sam srela u šetnji koja je trajala dobrih dvadesetak minuta. Dobro, pa gde su svi ti ljudi? Kafići prazni do popodneva. Samo sam na mostu srela prosjaka. Obratio mi se za novac, ali u jutarnju šetnju sam krenula bez novčanika i tašne, sa ključem od sobe u džepu, što mi se u rodnom Beogradu vrlo retko dešava.

U Madridu sam se budila na jednom od glavnih trgova, trgu Španije. Tu nema ni mira ni predaha. Iako sam sa dve cimerke živela u jednoj od sporednih ulica u odnosu na trg, čak i ujutru imala sam osećaj da sam već u centru zbivanja. U svakom doba dana tamo je vrvelo. Kineske radnje, restorani, barovi, automobili, turisti…

Budila sam se i u studentskom domu, sa pogledom na dva najviša oblakodera u gradu. Moja soba bila je na trećem spratu. U noćima punog meseca, moj pogled kroz prozor bio je moja Odiseju u svemiru. Dva oblakodera kao dva svemirska broda i ogroman mesec, koji sam mogla dohvatiti rukom.

U Barseloni samo ujutru šetnja može da prija. Već oko deset moraćete da se borite za parče ličnog prostora na ulici. Neumitne reke ljudi klize La Ramblom, i nema načina da se ne sudarite sa nekim. Zato sam poranila u kvartove Eišample i Grasija gde sam mogla da uživam u igri senki na Gaudijevim zgradama.

Konobari su podizali teške žaluzine i dočekivali komšije na prvoj kafi, muzeji otvarali teška dvokrilna vrata, prodavnice suvenira izbacivale na ulicu svoje kitnjaste pokretne izloge. Koliko li će ljudi koji će proći danas kroz ta vrata? Dok mi se pred očima ukazuju prve grupe kineskih turista koje revnosno popunjavaju najbolje turističke pozicije, stojim ispred čuvene kuće porodice Batljo.

Na jakom jutarnjem suncu priviđa mi se kako se stapaju prozori, zidovi i vrata stvarajući melodiju oblika i boja koju nikada pre nisam čula. Barselona mi je izazvala ozbiljnu vrtoglavicu i vratobolju. Gledaš ispred, iznad, oko sebe, sve velelepna arhitektura i mediteranska lepota.

Grčka jutra na poluostrvu Pelion bila su podjednako nezaboravna. Priobalna sela, trgovačka pristaništa i ribarske oaze koji pozivaju na spokoj, isključivanje unutrašnje agende, bez alarma, postavljanja ciljeva, žurbe za ostvarenjem uspeha. Tamo su more i masline važniji od bilo kog izazova modernog sveta. U praskozorje mirišu talasi. Jutra su lagana i sveža. Žene beru trave pored puta da bi od njih pravile mirisne začine, a zamišljeni pastiri teraju koze na ispašu. Oko podneva preliva se plavetnilo neba i mora, uličice i dvorišta mirišu na narandžu i limun. U kasno popodne isparavaju trave sa kamena od kojih jedino prepoznajem ruzmarin i lavandu.

Uskoro putujem u Andaluziju. Razmišljam kakva će me jutra tamo dočekati. Sigurna sam da se Sevilja neće buditi kao Malaga, ni da će Kordoba mirisati kao Granada. Negde će me ujutru razbuditi miris naranže, negde će sa mora dolaziti sveži zrak sunca. Sanjam o još nekim jutrima, ali uvek su to neka južna jutra. Sunčana i vedra. Mada, samo neka svane. Neka bude dan. I neka bude putovanja.

Španski omlet

Priprema:

Krompir nasecite na manje kriške pa ga kuvajte u posoljenoj ključaloj vodi dok se ne skuva ali da ipak ostane čvrst. Pošto je sitan brzo će se skuvati, najviše 10 minuta. Skuvan krompir procedite pa ga ostavite da se sasvim ohladi. Za to vreme tanko nasecite luk i stavite ga u tiganj da se dinsta sa kašikom Dobro Jutro margarina sa mlekom. Posolite ga i pustite da se istopi u margarinu. Proprženom luku dodajte sitno naseckanu kobasicu.

Pržite nekoliko minuta pa ubacite ohlađen krompir. Pržite svega nekoliko minuta, rasporedite sadržaj u tiganju tako da krompir, kobasica i luk budu ravnomerno raspoređeni pa im dodajte jaja koja ste prethodno kratko umutili sa solju i biberom. Provrtite tiganj tako da jaja dospeju između svih sastojaka i zatim poklopite.

Ostavite omlet da se kuva tako na tihoj vatri dok  žitki deo na vrhu ne postane čvrst. Preko omleta pospite sitno seckan mladi luk i poslužite dok je toplo.

Sastojci:

  • 6 jaja
  • 200g sitnijih komada belog krompira
  • 150g pikantne kobasice (npr. kulen)
  • 1 srednji  crni luk
  • 1 kašika Dobro Jutra sa mlekom
  • 2 mlada luka sitno naseckana
  • so i biber