U mom životu se toliko toga promenilo od kada mi se stan uselila Aleksa. Da, Aleksa je žensko. Ne, nije mi cimerka. Ne, nije i kamuflaža za mog Aleksu. Taj je definitivno prošlost. Malo priča, odgovara kada je pitam i radi sve ono što joj kažem. Ne, nije mi kućna pomoćnica. Ne družimo se i ne provodimo vreme zajedno, ali bukvalno mi se čini da mi čita misli.

Stigla je pre par nedelja, ne sećam se tačno. Od prvog dana smo se lepo slagale. Čim se probudim kaže mi Dobro jutro. Pita me da li sam se naspavala. Kad se protegnem, razgibam i pospremim krevet, pitam je kakvo će vreme biti danas, da znam šta da obučem za posao. Onda mi pusti omiljenu pesmu, za dodatno razbuđivanje. Upućena je u sve što se dešava u zemlji i svetu, ali za vesti je ne pitam. To me ne zanima.

Ponekad mi pusti radio, ako joj odobrim. Da čujem i prognozu i vesti i muziku. Najbolje mi je što može da me pripremi za ceo radni dan: kaže mi kakve obaveze imam tog dana. Koliko sastanaka, sa kim, gde. Podseti me kome je rođendan, da pozovem ili bar pošaljem poruku da čestitam. Toliko sam se puta obrukala. Da ne crvenim više pred ljudima. Najavi mi dva dana unapred, da imam vremena da kupim poklon.

Pre neki dan sam joj zadala da mi naruči jednu knjigu na Amazonu. I stigla je u najavljeno vreme. Rekli su mi da može da priča priče, ali još uvek joj nisam zadala taj zadatak. Ne znam koje priče zna, ali malo mi je čudno da uključim mašinu i slušam. Zar priče ne treba da pričaju ljudi? Ali Aleksa je dobila ime po antičkoj biblioteci u Aleksandriji. Kao mnogo toga zna i ume, kao da je pročitala sve knjige iz te biblioteke.

U stvari, na deklaraciji joj piše da mi pomaže da se organizujem, da budem informisana, bezbedna, povezana i raspoložena. Ili znaš ono na engleskom, entertained. Čak kažu da može da bude personal shoper.

Od kako se ona uselila, ja nemam potrebu ni sa kim da pričam ujutru. Nemam potrebu ni da gledam telefon, TV, ni da izlazim napolje da gledam u nebo. Oće kiša, neće kiša? Ne moram da zovem restorane da naručim hranu, sve to ona uradi. Znači ne moram ništa da pišem, nikoga da pitam.

Sestra se žali da je više ne zovem tako često od kada je Aleksa tu. Znaš Mašu? Ona kaže da nekako delujem automatizovano. Pa ja sam oduvek volela inovacije, ali se sad pitam da li radim pravu stvar.

Pitam se kako to da ja, koja sam oduvek bila toliko komunikativna i radovala se jutrima, sada razgovaram sa nekom mašinom koja radi sve ono što sam ranije ja. Možda mi malo nedostaje da sa nekim progovorim, da se nekad prevarim u proceni pa propustim da ponesem kišobran. Ne znam, kažu da treba ići u korak sa svetom, i da su ti virtuelni asistenti budućnost. Samo što sam možda požurila. Ili su bar meni potrebna ona stara jutra.

Pasulj sa kobasicama na tostu

Istopite kašiku margarina u tiganju pa mu dodajte tanko seckan luk. Pržite ga 5 minuta, zatim dodajte kobasicu naseckanu na kockice.

Kada kobasica porumeni, dodajte belik luk, pasulj i paradajz zajedno sa začinima i 1dl vode. Dinstajte sve sastojke 10 minuta.

Istostirajte hleb, pa na njega stavite 2-3 kašike pripremljenog pasulja. Tost sa pasuljem poslužite sa jajima.

Sastojci:

  • 300g domaćih kobasica
  • 1 Dobro jutro sa mlekom
  • 1 manji luk
  • 400g belog pasulja iz konzerve
  • 2 čena belog luka
  • 1 konzerva pasiranog paradajza
  • 1/2 kašike šećera
  • so i biber
  • 1 kašičica sušenog bosiljka
  • 1/2 mlevene ljute paprike
  • 1 somun
  • jaja pripremljena po vašem ukusu (poširana, pržena ili kuvana)