Da ovo nikad ne zaboravim

Rođena sam 30. avgusta 1980. godine u bačkopalanačkom ubrzo zatvorenom porodilištu. Mama uvek priča da se porađala dugo, da je porođaj bio težak jer ja “nisam htela napolje”, ne zaboravljajući da mi napomene da nisam bila baš lepa beba, jer je pupčana vrpca ostavila dupli modri trag oko moje velike ćelave glave. Ali da je ona svakako plakala od sreće, ne od tuge. I da je baba Ljubica vikala kroz hodnike “moja najlepša princeza”. Ovo se urezalo u moju veliku modru ćelavu glavu pa sam baba Ljubicu volela više od bilo koga.

Kada sam malo porasla, a glava se smanjila i modrilo nestalo, otkrila sam da istog dana rođendan slave i Jovan Ćirilov, Grozdana Olujić, Aleksandar Lukašenko, Nebojša Glogovac, Zvonko Milojević, Pavel Nedved, Kameron Dijaz, Endi Rodik… ali da oni sigurno ne duvaju svećice na torti napravljenoj od petit keksa, jabuka i pudinga kuvanog u soku od jabuka. I da nema šanse da im je tata za 15. rođendan doneo kavez prekriven ogromnom krpom, mađioničarski je skidajući pred očima slavljenika i društva.

Veliki žuti nervozni papagaj, crvenih obraza, letao je po kavezu dok je tata teatralno pokazivao rukom na njega kao na rođendanski nikad bolji poklon. Sa ovom konstatacijom nije se baš složila mama, jer je znala da će čišćenje kaveza pasti na nju i tatu, da će leteti pera po kući, da će nam ptica možda navući “neku boleštinu” čula je za to negde, i da uopšte ne shvata kako je tati to palo na pamet.

Vreme je pokazalo da je mama bila u pravu. Niko nije oboleo od Vande (moja ideja imena), dobio alergiju, gušenje, iznenadnu smrt, ali je zaprljani kavez svaki dan čistila ili ona ili tata.

Vanda je prodata za sitnu kintu, uz marketinški trik: Može da nauči i da priča.

Posle Vande, nisam više imala ljubimca, ali sam i dalje imala istu rođendansku tortu od jabuke koju su gosti obožavali. Svako njihovo: “Joj, tetka Vesna, kako je ukusna, nema bolje torte od ove Vaše” bio joj je vetar u leđa da je pravi sve do moje udaje, i malo posle toga.

Volela sam tu tortu. I volim što mogu da kažem da sam rođena “osamdesete”, okrugle godine kao jabuke od kojih je torta napravljena, sviđa mi se to. I volim što su mi drugari dolazili na rođendan u stan, ne na nečiji “iznajmljeni sterilni teren” već na moj teren, gde sam ja ko riba u vodi, gde im sipam sok u moje čaše, pred svakog stavim onu za koju pretpostavljam da će mu se dopasti sa slamčicom one boje koju znam da voli, slažem tortu na moje omiljene tanjire, uvek govoreći: Ove mi je baba kupila kada je bila u Makedoniji. Volim što su sedeli u foteljama na kojima ja sedim, i što smo pričali, pevali i smejali se u mom domu. Što sam mogla, uz maminu pomoć, da ih poslužujem kao prava domaćica slavljenica. Da im ugodim, da se osećaju lepo. Da se čuje iz mog stana rođendansko slavlje, pa onda svrate i komšije na tortu, ali sede za trpezarijskim stolom da “ne smetaju deci”.

Volim kad stvari nose emociju, kad se uspomene urežu u komade nameštaja, kada sutra ujutru, kada ustanem još uvek osetim miris torte i jabuka, dima od malih rođendanskih svećica, vidim fleku od šlaga što je Petru pala na kraj tepiha, osetim Majin miris parfema što ga je od mame uzela, upila ga fotelja, smeh se uselio u zidove, komad štapića pobegao pod komodu, raspakovane salvete stoje na polici u kuhinji, i tako rođendan još traje. I traje. I ko zna da li će ikada kao takav prestati.

Jer, evo, sedim sa napunjenih okruglih 40. godina u stanu i jedem mali kroasan sa džemom stavljen na tanjir babe Ljubice iz Makedonije. I uzela sam sebi fotelju, u ćošku je, polica sa knjigama kraj nje. I sačuvala sam dve čaše iz kojih su voleli, sećam se dobro, da piju sokove Petar i Zoran, jer su bile velike, ko za vikinge. I svaki put kada stanem pred zgradu u kojoj sam nekad živela mogu da čujem “Danas nam je divan dan, divan dan” otvara pesma mrežasta vrata, trči po hodniku.

I onda vidim komšinice Anđu, ujna Miru i još jednu Miru koja mi je mesila slane kiflice, tu su još uvek, Bogu hvala, žive, mahnu mi i ja se za tili čas vratim u osamdesete kada je jedna lepa osmogodišnja devojčica bledog tena, kafenih očiju i plave duge kose dunula u svećice zabodene u tortu od jabuka i poželela rođendansku želju: Da ovo nikad ne zaboravim.

Brze kiflice

Priprema:

Svaki trougao možete da nafilujete nadevom po želji ili ostavite kiflice prazne. Zamotane kiflice ređajte na pleh obložen papirom za pečenje zatim ih pokrijte i ostavite da miruju na toplom dok vam se rerna zagreva na 180°C. Ponovite postupak sa preostalim testom.

Čim se rerna zagreje kiflice premažite razmućenim jajetom, pospite ih susamom, pa na svaku stavite komad margarina, zatim ih pecite da fino porumene.

Služite ih tople, a preostale čuvajte u dobro zatvorenoj posudi.

Sastojci:

• 600g-700g brašna
• 200ml punomasnog mleka
• 200ml punomasnog jogurta
• 1 kesica suvog kvasca
• 1 kesica peci praška
• 1 kašika šećera
• 1.5 kašičica soli
• 1 Dobro jutro dijet
• 1 jaje
• susam