Volim da doručkujem rascvetalu granu bagrema pod prozorom.

I pticu koja peva kao u bajkama, mislim da je kos u pitanju.

I bosa stopala svog deteta koja trčakaraju po tepihu i onda sa tepiha pređu na moj stomak. Rodila ih majka.

I ulicu volim da doručkujem kad je osunčana, mirna, kada pušta da čujem zvuk pedala dok ih okrećem. I psa koji je našao rupu u ogradi pa trči za nama, odan, velik, najveći prijatelj.

Volim da doručkujem komšijino „Dooobro jutrooo“  i mamino „Gde su moje devojčice drage?“.

Ukusan mi je svaki cvet koji mi ćerka ubere, pa mi pokloni, i svaka njena pesma koju glasno peva dok se ljudi još iza spuštenih roletni razbuđuju.

Volim da doručkujem iznenadne susrete i iznenadne tople reči, jednostavne, iskrene.

Volim pustu obalu Dunava, svako zrno peska koje se popelo na mene, svaki talas koji pravi čamac u daljini. Volim maglu iznad reke.

Volim šum vetra u topalama iznad glave.

Volim kada sa terase vidim ljude koji rade nešto u svojim baštama, čupkaju korov, sade ili se dovikuju sa drugim ljudima koji su isto u baštama. Volim kad ih vidim kako u pauzi zajedno piju kafu i domaću rakiju, kad se smeju i lupkaju po znojavim ramenima, kad velikodušno razmenjuju sadnice i životne mudrosti.

Volim da doručkujem Stevin mali kamion sa svom gvožđurijom u prikolici, jer Stevin kamion koji se sporo kreće je valjda još jedino što se nije promenilo na ulicama od mog detinjstva i što je zadržalo spori ritam. Stevin kamion je ukusan zalogaj, jer prkosi brzoj svakodnevici.

Volim da doručkujem uspomene, ali najviše od svega volim kada ustanem ujutru gladna života i svega onoga što on može i hoće da mi pruži. Gadno je kad čovek ustaje sit svega, nije da mi se ne dešava. Svega oko mene, a meni ni do čega. Zato volim kada osetim želju da jedem ja život, a ne on mene.

Najbolji zalogaji su oni za dušu, jer samo kad je duša zdravo nahranjena, onda je svaki komad hrane ukusniji i lakše se vari. Sve funkcioniše besprekorno, bez grčeva i zalogaja koji ostaju u grlu. Ne treba voda da se lakše proguta.

I zbog toga ja ujutru prvo pogledam dete, pa bagrem, pa otvorim prozor da čujem pticu, komšiju, mamu. Sačekam sa nestrpljenjem Stevin kamiončić, malo sve to proživim, pustim da me nastani, bacim još pogled na vredne ljude u baštama i tek onda sednem za sto i doručkujem.

Topli kroasan sendviči

Priprema:

Zagrejte rernu na 150°C. Presecite kroasane na pola pa svaki namažite sa 1 kašičicom Dobro Jutro margarina sa mlekom. Poređajte zatim sir, šunku, po  2  prepolovljena čeri paradajza i 2-3 listića bosiljka.Poklopite ih sa drugom polovinom kroasana i poređajte na pleh.

Premažite gornji deo sa jajetom i pospite susam i mak. Pecite u rerni oko 5 minuta ili dok se sir ne istopi. Izvadite iz rerne i u svako parče stavite po jednu krišku svežeg paradajza. Ponovo poklopite i služite dok je toplo.

Sastojci:

  • 4 kašićice Dobro Jutro sa mlekom
  • 4 šnite kuvane šunke
  • 4 listića gaude
  • 4 kriške paradajza
  • 8 čeri paradajza
  • listići bosiljka
  • mešavina maka i susama
  • 1 umućeno jaje za premazivanje

Topli kroasan sendvič