2020 – Vlado, nije baš tako!

Čovek bi rekao, grom i pakao od godine. Bilo, ne ponovilo se. Kao kada najlepši rock dečak naše drage Jugoslavije kaže:

Nama Nova godina ništa nije donela…

E, pa to bi glat moglo da se primeni na 2020. Ali, ne lezi vraže. Evo, mi okitili jelku, tradicionalno, uz novogodišnje pesme iz osamdesetih, uz borbu da nam novi jazavičar ne potamani sve ukrase, uz puno smeha i čokolade. Kao da ništa nije bilo. Kao da nam ova godina nije nalupala šamara i šamara.

Logično bi bilo da smo smoreni preko svake mere. Da nam nije ni do slavlja, ni do ruske, ni do jelke, ni do poklona. A opet, kako čovek upali radio, evo je – kraljica Božića, Maraja Keri. I dalje želi samo jedno za Božić.

I evo nas. Svi kao žvaku rastežu budžete, kupuju se pokloni, šareni papir, pravi se jelovnik za najluđu noć. Sve vanredno, sve u neuporedivo manjem obimu nego obično ali, nije stalo.

Jer, živ se čovek na sve navikne.

Tako i svi mi. A kad kažem „mi“, ne mislim na nas – nebeski narod, vazda van norme. Mislim na ceo svet. Svi smo našli tačke oslonca i ne padamo. Ove godine otkrili smo ljudskost, heroizam malih ljudi, empatiju, solidarnost, nadu, optimizam. I dobro nam je, držimo se.

Očekujemo od iduće godine da bude blaža i nežnija. Očekujemo i malo snega, da se sve zabeli. Očekujemo da i ove godine ćurka ispadne kao sa razglednice a da ruska potraje barem 4 dana. Da mamurluk ima malo više milosti i da se niko ne zarazi. Naša mala zajednica je još skromnija.

Samo da krov ne počne da prokišnjava (kao što se Gali u Asteriksu plaše jedino da im nebo ne padne na glavu, baš kao i naši slovenski preci) i da parket prestane već jednom da se razvodi od betonske košuljice i da luduju daščice po celoj kući – na oduševljenje malog jazavičara. Zahvalni bismo bili i za malo skijanja, puno petica i da nam dečiji Brufen nijednom ne zatreba – da sve rešimo u startu čajem sa mandarinom i medom, kao i crtaćem pod perjanim jorganom. Da ne izgubimo novu protezu za zubiće i da one dve jadne biljke prežive do iduće godine pa ćemo videti šta i kako posle.

Kao što vidite, život ide dalje. O koroni ne mislimo toliko. U naviku nam je ušlo da se čuvamo, to i radimo ali, sad baš da nam je centralna tema i dalje – e, to joj vala, ne damo. Ko je šljivi.

Kao što po automatizmu zaključavamo vrata, gasimo šporet i peremo zube – tako i svako veče otkuvavamo pamučne maske. Šarene se cvetovi, brodići, smajliji, linije, kockice – u šerpi. Ćerka uveliko bira da se maska slaže sa ostatkom odeće, a trogodišnjak me ozbiljno opomene kada zaboravim da mu stavim masku pri ulasku u radnju.

Ruke peremo kao blesavi. Na treninge, u bioskope ili tržne centre ni ne provirimo. Viđamo se sa istim ljudima, pravimo zajednice unutar zajednica. I veselimo se. Šta ćemo, siroti i hrabri…

I dalje se bacaju petarde. I dalje šizimo od njih.

I dalje biramo najlepšu haljinu ili košulju za novaka.

I dalje će se neko smuvati baš u najluđoj noći. Neko će i zaprositi. Neko će saopštiti porodici da najzad čekaju bebu. Nekom je odobren kredit, neko je kupio novi trosed. Neko će prohodati a neko ostati budan iza ponoći po prvi put u svom malom životu. Neko će slomiti i omiljeni bakin stakleni ukras za jelku. Neko će ga zalepiti. Nekom će pući guma na mostu baš 31. decembra, dok se natovarenim kolima uz samoposluge vraća kući, nervozan i umoran. I to se dešava. Nekom će pas pojesti štiklu a neko će prestati od 1. januara da jede meso. Neko će se prežderavati 31. jer 1. kreće na dijetu. Neko će pustiti Supermena 1. januara i gledati ga iz kreveta, kao nekad. Neko će podvarak jesti nedelju dana. Sa uživanjem. Nekom kreće penzija prvog dana nove godine a nekom baš tada počinje prvi ugovor o radu u životu.

Neko ima živu jelku, neko veštaka, neko improvizovanu. Neko viče da ga zabole uvce za novu godinu a u sebi se raduje kao malo dete. Neko će dobiti prve klizaljke a neko omiljenu knjigu koje će se sećati do kraja života i čuvati je i svuda je seliti sa sobom – od Amerike do Kine, raskupusanu i sa izbledelom posvetom.

Jer, život ne ume da stane. A i mi, plivamo u njemu, kao ajkule – bez prestanka. Bacaju nas struje, lede nam se škrge u hladnim morima, gladujemo, jedemo i previše, lovimo, igramo se… Ali, ne zatvaramo oči ni za sekund, jer život je čudo i možda nešto propuštamo.

Uostalom, zamislite samo kakve ćemo priče pričati unucima. One od naših baka i deka kako su pešačili po dva kilometra po snegu do škole – mala deca su za naše korona priče.

Zato, hajde malo da budemo zahvalni za sve što imamo. Pa i za ono što odjednom nemamo jer nam je donelo mnoge druge dobre stvari. Donelo nam je jedne drugima – približilo nas je i zbližilo. Baš kao da je Božić, vreme ljubavi i darivanja, trajao cele godine. Doduše, u malo ratnim uslovima ali, Bože moj…

Ma, srećna nam Nova i neka bude kakva hoće. Mi ćemo je preživeti. Čak i ako nam ništa ne donese, kako bi to rekao lepi Vlada, kojeg sada čuva samuraja sedam. I naš dobri Cane.

Novogodišnji brusketi

Priprema:

Uključite rernu na 180°C. Batat stavite u tepsiju pa ga prelijte istopljenim margarinom, posolite i pospite gustinom pa sve promešajte. Ubacite u zagrejanu rernu i pecite oko 20 minuta ili dok batat ne postane mek iznutra.

Za sirni namaz pomešajte sireve, koru limuna, čili i beli luk pa ostavite u frižider dok se batat peče.

Nasečenu slaninu smestite na hladan tiganj iznad tihe vatre. Kada slanina pusti masnoću ubacite listiće žalfije. Pržite ih dok slanina ne porumeni zatim ih premestite na ubrus da bi upio višak masnoće.

Hleb možete tostirati ili ostaviti da bude svež. Premažite krišku sa sirnim namazom, preko toga smestite pečeni batat i hrskavu slaninu. Preko svega izmrvite listić žalfije.

Sastojci:

Batat:

Namaz:

  • 250g rikote
  • 100g fete
  • rendana kora 1/2 limuna
  • prstohvat mlevenog čilija
  • 1 čen belog luka

 

  • 4 tanje kriške slanine nasečene na sitnije komade
  • 4 listića žalfije
  • hleb po izboru