Čitam kako prosečna osoba spava ukupno 229,960 sati tokom svog života. To je manje više jedna trećina tog istog života. S obzirom da imam jako žive snove, mene ova činjenica neopisivo raduje. Nekoga, ko ne sanja ili ne pamti da sanja, ovo sigurno plaši i smatra te silne godine izgubljenim vremenom.

Šteta.

Ja se mojim snovima vraćam, mislim o njima, nadograđujem ih, ubacujem još ponešto. Uglavnom pred samo spavanje. Kad je onaj mrtvi mir, telefon na silent i nedodirljivi ste za sve nedaće i sekiracije. Koje vas vrebaju čim oči otvorite, pa sve negde dok ne zamiriše hleb u tosteru.

Desi mi se da sanjam pravi pravcati film. Koji ne postoji, već se premijera odvija na mom jastuku. Budem jedan od junaka ili sam junak i proputujem tako celu planetu, upoznam neke jako zanimljive ljude i nađem se u niz situacija koje su za blokbaster dušu dale. Odličan zaplet, o glumi da ne govorimo, prepuno pažljivo osmišljenih detalja (koji ujutro nekad gube nit ali, tokom noći su savršeno logični i genijalni)… Tu me i jure, tu nešto tražim, ulazim u nekakve prostorije, stepenice, hramove, tajne kancelarije, arheološke iskopine. Šetam se od grada do grada, zemlje do zemlje, kontinenta do kontinenta. Sasvim neočekivano, razumem desetine jezika. Znam neku tajnu, otkrivam neko istorijsko blago ili prekretnicu, spasiću nekoga ili celo čovečanstvo, sprečiću da spale selo i vrača…

Takve snove zovem globalnim i jako im se veselim.

Verujem da je to neki zabavni kanal mog uma.

Imam i lokalne i tu ima svega. Isto gradova i zemalja ali, vrti se ova šačica koje sam posetila ili redovno posećujem. Predeli su poznati, situacije i likovi ponekad vrlo bliski sadašnjosti i realnosti ali, naravno, iščašeni, pomešani, nekad i prosvetljujući. Par puta sam smislila nešto za posao u snu ili rešila neku nedoumicu. Jednostavno dobila ideju, imala sreće da je zapamtim i ujutro primenila.

Tu se mešaju more i moj grad, osnovna škola sa poslom, mešaju se društva, odnosi… Prostorije su uglavnom fantastični spojevi mnogih meni važnih ili lepih kuća i stanova u kojima sam bila. Napolju je isto tako himera ulica i ćoškova iza kojih je odjednom neka plaža, ili vodopad na Donjem Dorćolu. I sve mi je čudno ali, sve prihvatam kao da je baš tako oduvek i bilo ali, eto, nekako nisam to tako shvatila.

Ovo bi moglo biti neko sumiranje podataka i njihova obrada od strane mog uma.

Ako su dobri, veselim im se. Ako nisu, žao mi je što sam ih uopšte zapamtila i ujutro sam malo zlovoljna.

Od svih vrsta snova (ove tri su osnovne kategorije, tu ima čitav jedan kabinet sa beskonačnim katalogom snova) mom srcu najmiliji je svakako onaj naopačke. Srodan globalnom ali, neuporedivo kompleksniji i neverovatniji, na nivou mistike i zlatnog preseka ludila. Iza njega stoji glavom i bradom naša mašta. Pa, sad, koliko vam je zapalo i koliko ste je negovali – takvi su i naopačke snovi.

Kod mene haos.

Vrlo često neprepričljivo. Najbliže tome što sam videla u realnosti su crtani filmovi japanskog studija Ghibli. Ne zna se ko pije, ko plaća a sve fantastično i vozi te gde ne znaš da postoji. Deci pustite obavezno. Sačekajte da mogu da čitaju titlove i pustite im na japanskom. Taman su tad zreli za to.

Sad kad zagudi zima, jedno nedeljno jutro kad kiša lupa u prozore, odlučite da ne mrdate nigde (odušak od terora leta kad se grabi napolju svaki sunčan dan), izvadite najbolji tiganj, napravite brdo palačinki i pustite bilo šta iz Ghibli studija.

E, onda i jedino tako na javi možemo da pričamo o naopačke snovima.

Sastojci:

• 500g svežeg testa za picu kupljenog ili domaćeg
• 1 Dobro jutro sa mlekom
• 2 kašike seckanog vlašca
• 2 čena belog luka
• 1 kašičica tucane ljute paprike
• 1/2 kašičice soli
• 1 kašičica mlevengo bibera

Priprema:

Pomešajte margarin sobne temperature sa svim začinima.

Testo rastanjeno na 1/2 cm debljine premažite tim margarinom preko čitave površine.

Zatim ga isecite na četvorouglove dimenzija oko 5cmx10cm. Slažite isečene komade jedan na drugi.

U kalupu za pečenje hleba obloženom papirom za pečenje ređajte naslagano testo i pecite u rerni zagrejanoj na 200°C oko 25 minuta ili dok ne porumeni.

Služite dok je toplo, a ostatak čuvajte poklopljen u kutiji i pojedite do kraja dana.