Odmah ću vam reći – ja sam na strani paradajz turizma. Bez trunke premišljanja. Znate ono kad operete paradajz u moru, i na nekoj steni ga isečete onako već slanog, namažete margarinom od sunca toplu kiflu koja se pošteno „oznojila“ i omeknula u kesi, izvadite flašu vode koju ste držali u plićaku da se hladi…U obzir dolazi i čajna, a ako ćete brzo jesti po dolasku na plažu, od majoneza nema veće sreće na obali mora!

I nema te kafane i restorana koja može da zameni ovakav piknik.

Bele platnene salvete, zveckanje escajga o tanjire, kelneri kojima nije do života na vrućini – sve to oduzima čar grickanju na plaži. Meni barem.

Naravno, za paradajz turizam od escajga se nosi onaj reckavi nož sa plastičnom drškom u obliku bambusa. Jedna crveno bela ili plavo bela karirana krpa izigrava postavljenu trpezu na steni a prava je sreća ako je stena u sred vode pa se sedi u moru dok se secka paradajz, krastavac a posle i breskva. Mada, imam novi sistem za breskvu, dosta necivilizovaniji od onog koji su moji roditelji imali. Nema sečenja breskve, nema čak ni izlaženja iz vode. Breskva se mladuncima baca u dubinu i oni plivaju za njom i jedu je brćkajući se.

Inače, paradajz turizam nisam ja ni izmislila ni uvela u moju porodicu. Pošto vidim koja se prašina diže i kako se broje krvna zrnca, stepen obrazovanja i količina pečata u pasošu svima onima koji „varvarski“ izvade paradajz ili već gotov sendvič na sred plaže – evo mog iskaza. Fakultetskih diploma ne fali u mojoj porodici. Doduše, samo dve generacije, prethodne su imale samo osnovnu školu i neki zanat (i to ispečen u partizanima). Putovalo se. Znaju se maniri, pravilno se drži escajg a bogme i kineski štapići, ide se na koncerte, u pozorišta, na FEST, Bitef, Belef, izložbe, i dalje se puni kućna biblioteka, dece koja sviraju klavir: komada 1, kupuje se avokado, čia semenke, egzotični začini, pričaju se jezici, ubadaju se svi padeži bez greške, zna se gde ide veliko slovo a gde apostrof. Jel’ dovoljno?

Da li me to kvalifikuje da bez trunke sramote i osude ostalih zemljaka u nekoj tamo Hurgadi ili Kušadasiju, kulturno izvadim svoju užinu i kao nekad, osetim ukuse detinjstva kada se putovalo fićom a Gavrilovićeva bila glavna zvezda letovanja, pogotovo kada ostane prženica od doručka pa se ponesu na plažu?

Ja mislim da da.

Jer, ako sam „šabanka“, to ću biti i u finom suši restoranu i na plaži u Sutomoru dok jedem pastu iz plastične kutije. Dakle, pitanje je stila. Ako moja porodica peškire na plažu stavi tek kad dođemo na nju, a ne noć pre toga, ako zauzmem optimalni deo za broj osoba koliko nas je, a ne raširimo histerično sve marame i prostirke koje smo imali u kući, ako ne urlamo, ne puštamo muziku da smetamo drugima, ako ne bacamo smeće i ne peremo kosu šamponom u moru – ja zaista mislim da jedan piknik nikome ne treba da pada u oči.

Ko kaže da na moru posle plaže moraš da se istuširaš, očešljaš i tek onda izađeš u đir, na pečeni kukuruz ili picu? Ko kaže da ne možeš da izađeš ujutro, iščašiš rame sa 3 kile bresaka i dve plastične kutije, 3 litre vode, i vratiš se uveče jer ste zaseli na plaži skoro do ponoći? Ko kaže da moraš da jedeš u restoranu a ne u apartmančiću?

Znate ko?

Objasniću vam kroz jednu istorijsku anegdotu pa da završavamo, jer bukvalno pravim tortilju sa kajganom da nosim na plažu. Paradajz se podrazumeva.

Dakle, pričaju mi stari ovde u Risnu kako su ranije ovdašnji ljudi kad putuju daleko ili idu u rat, nosili svu gotovinu koju su imali sa sobom. U kući bi ženskoj i nejakoj čeljadi ostajalo knap da se prehrane. I ne, nije to bilo da se nađe za ne daj Bože. To su radili da ako stradaju, ljudi nađu sav taj silan novac i pomisle kako je pred njima neki viđeniji i bogat čovek. Dakle, ne dao Bog da se nasluti nemaština.

Razumete šta hoću da kažem?

Dragi ljudi, kriza je. Sve je poskupelo. Tek će da poskupi. Hajde da se otarasimo starog dobrog kompleksa nerazvijenih zemalja u kojima su Luj Viton torbe važnije od kutnjaka kome je očajnički potrebna navlaka.

Sasvim je ok da letujete kako god hoćete. Ok je i da dignete kredit i jedete prstace i škampe svaki dan a posle celu zimu turšiju. Stvarno je ok. A ok je i poneti pohovane šnicle na plažu, uvijene u foliju i salvetu, seckati papriku i piti jogurt. Šta je kome drago.

Poenta je nikoga da ne uznemiravate i nikome da ne smetate. Važno je dokopati se mora. Sve ostalo je stvar kulture i primenjivanja one dobre stare: u se i u svoje kljuse!

Tortilja sa kajganom

Sastojci:

  • Dobro jutro sa maslacem
  • 2 jajeta
  • 2 mlada luka
  • 100g trapista
  • 1 tortilja
  • 1 šargarepa
  • manji komad kupusa
  • 2 kašike grčkog jogurta

Priprema:

U posudi pomešajte tanko seckanu šargarepu, kupus i jogurt. Začinite po ukusu.

Istopite 2 kašike margarina u tiganju. Dinstajte kratko iseckan mladi luk pa sipajte razmućena jaja i mešajte iznad tihe vatre dok jaja ne počnu da se lepe za dno tiganja.

Stavite rendan sir i tortilju preko jaja i okrenite tako da sada tortilja bude na dnu.

Izvadite tortilju na tanjir i dodajte kupus i šargarepu pa zamotajte i isecite na pola.

Služite dok je toplo sa paradajz salatom.