I evo je.

Prepoznajem je po nabacanim bundevama na odeljenju voća i povrća, po prvim stidljivim mandarinama, sjajnim brdašcima smeđeg debeljuškastog kestena i naravno, po prvim šalovima i grilonkama.

Stigla je jesen. Jogunasta, kišna, sunčana, mirisna, puna čarobnih boja, vetrovita…

Evo i mene – uželela se svojih mekih kaputa, mirisa cimeta koji cvrči na svežoj bundevari koja se peče u rerni, revidiranja i dopunjavanja zaliha čaja, glancanje srebrnih čajnika i sušenja mandarinine kore na već toplim radijatorima. Priznajem, zaželela sam se i da se zagnjurim u perjane jorgane, da spavam kao beba i do podneva, dok dobuje kiša u ritmu tam-tama…

Raduje me i odlazak kod prijatelja na već tradicionalno pečenje kestena u kaminu, u tiganju sa rupama. Moje je da napravim barem tri litre čaja od nane sa ceđenim narančama i punim kašikama meda – za sve one koji ipak ne uživaju u crnom vinu, uz dasku sireva i toplih somuna, a sve čekajući vruće kestenje. Mislite da marim za crne prste od kestenja iz žara? Nimalo. Baš nimalo.

Inače, jesen me raduje i zato što – iako sam iskočila iz kupaćeg kostima pre nepunih mesec dana – ipak nije rano da planiram skijanje, kao i možda neki brzi skok na more, da uhvatimo još malo sunca i preduhitrimo one dosadne ali, ponekad i magične kiše u zalivu.

Vreme je i da počnemo ozbiljno da radimo na tome da povratimo zimsku kilažu. Pripreme počinju sa prvim fijucima vetra koji su nas prosto „okovali“ za kauč i Netflix, uz toplo pecivo sa domaćim džemom. Slede obavezne palačinke za decu prijatelja ali, i njihove roditelje, pa i mene. Kreću kašike da zveckaju iz fioke, znaju da je njihovo vreme jer počinje sezona supa i kuvanih jela. Od bistre supe sa domaćim knedlama, preko krem pileće, potaža od bundeve i đumbira, preko gulaša, pasulja, paprikaša, pa sve do graška i boranije.

I opet počinju jutra onim ranim mrakom, kome jedino vruća kafa pomaže da se podigne. Batalila sam ceđeno voće za razbuđivanje. To pali jedino leti, kada zvezda dobro upeče već u 7 ujutro. A kako sada pada mrak i pre pet popodne, odmah me baca na zimske bioskope na televiziji, kada su se u 4 i 15 davali ciklusi klasičnih filmova, uglavnom crno belih: Merlinka, Bogart i ostala družina, obavezni Benko kakao i karirano ćebe.

A kad pomislim na ono famozno šuškanje opalog lišća, uranjanje cele cipele u gomilicu i razbacivanje svakim korakom! Ima li lepšeg zvuka i raskošnijeg kaleidoskopa od tog lišća koje se prevrće pod našim nogama? Teško. Možda ipak samo krckanje kada se odvaja kora od kestena.

Znam, znam, forsiram kesten preko svake mere ali, jesen i kesten su meni brat i sestra, od iste majke i oca. Sećam se dana kada je najbolji kesten bio na uglu General Ždanove i Bulevara revolucije. Sada nit’ kestena, nit’ dekicinog štanda, nit’ se ulice tako zovu. Jedno izgubljeno doba me lagano upozorava da se možda i ja bližim svojoj jeseni. Počinjem omladincima, deci svojih prijatelja, da govorim kako ih znam od kad su bili „ovolicki“ (uz obavezan pokret ruke da označi neku visinu meni do pola butine, recimo), ponekad ustajem sa kauča sporim i opreznim pokretom, da ne uznemirim išijas koji me muči još od trudnoće, počinjem da zapisujem a ne da pamtim, spavam svako popodne iako sam se godinama rugala mami i tetki što svako popodne ubiju okce“ i tako… Da ne kažem „starim“, reći ću: zrim.

A sada, utešna misao.

Lepo je leto. I more, i sunce i skakanje na glavu. I kokteli u plažnom baru. I koketiranje sa meštanima. Ali, lepa je i jesen. Lepo je sklupčati se u toplom domu, duvati u čaj i uglaviti noge među rebra radijatora. Lepo je peći kasne kruške u rerni i kuvati šerbet kad zagrebucka grlo.

Svako godišnje doba je lepo. Valjda je tako i sa životom. Evo, da vidim i javiću.

Jesenji sendvič

Sastojci:

Za jedan sendvič potrebno je sledeće:

  • 2 kriške hleba po izboru
  • 1 Dobro jutro sa maslacem
  • 100g ćureće šunke
  • 100g trapist sira
  • 4 lista zelene salate
  • 2 koluta paradajza
  • 1 kriška ljubičastog luka

Za umak:

  • 170ml grčkog jogurta
  • 1 kašičica senfa
  • 1 kašičica Vorčester sosa
  • 2 supene kašike rendanog parmezana
  • 2 čena belog luka, usitnjenog
  • 1 kašičica mlevene paprike
  • 1 kašičica mlevenog bibera
  • soli po ukusu

Priprema:

Pomešajte sve sastojke za umak u jednoj posudi i stavite sa strane.

Prepržite hleb u tosteru pa obe kriške namažite sa margarinom.

Na donju krišku poređajte redom salatu, paradajz, luk, ćureću šunku i na kraju sir.

Preostalu krišku hleba premažite sa umakom od jogurta pa preklopite sendvič namazanom stranom.

Služite ga odmah uz omiljeni jutarnji napitak.