Opet neki praznici. Nije da se žalim ali, malo sam utanjila sa parama i malo sam se mnogo ugojila od svih proslava. Dobro, varijanta kod roditelja je uvek opcija ali, nekako se sa godinama podrazumeva da nekako doprinesem. Tako sam za Božić obećala dezert i potpuno zaboravila, pa smo jeli mućeno jaje. Bukvalno.

Onda sam smislila.

Odoh ja lepo na put.

Ostavim decu mojima i svima dobro. Deci nije tu mama da ih smara. Roditeljima nije tu ćerka da im protivureči. Banja.

Kažu da na Veliki Petak ne treba ništa da se radi. Jako ozbiljno sam to shvatila. Na mini putovanje sam krenula ostavivši iza sebe potpuni haos. Malo oprane robe koja se suši, malo suve ali, nesložene po foteljama. Malo cipele po hodnicima, malo daska za peglanje na sred dnevne sobe. Malo zimska odeća po krevetima jer, putovanje me je uhvatilo baš kada sam pakovala debelu a vadila prolećnu odeću. A u sred tog haosa, pored neplaćenih računa i jedne opomene iz vrtića – ćasa sa divnim, šarenim jajima na stolu.

Ne, nisu moja. Za Uskrs se obično „grebem“ za jaja od tetke i mame. Verovali ili ne, još nikad nisam farbala jaja. Ko me prati, veruje.

Tako ja popakujem par pinkli u koferčić, zatvorim pokoji prozor, okrenem se da snimim situaciju, malo se naježim jer tačno znam da me isti ovaj haos čeka kada se umorna vratim – i put pod noge. Odem tamo gde je Uskrs prošao.

Uživam. Praznik je u meni – daleko sam od svega, more ispred mene, svima lepo rekla da mi se pokvario kompjuter baš na putu, i slavim, slavim, slavim. Koliko mi je falilo mira i tišine, koliko sam se uželela same sebe, koliko ne volim da kuvam, koliko volim da čitam…

Ustanem tako jutro posle Uskrsa koji nisam ni slavila. Probudila se baš rano, napolju još uvek hladnjikavo. Neke ptičice cvrkuću u dvorištu, prolazi neki dekica na biciklu i poželi mi dobro jutro. Mislim se, ne da je dobro, nego je najlepše u poslednje vreme. Skuvam kaficu, sednem za sto ispod loze koja polako počinje da lista, probija se malo sunca, ja se ogrnula i dišem punim plućima. Iz sve snage.

Pomislim, idealno je da sada uradim vežbe na travici ali, s druge strane – što da kvarim ovaj raj, da se mučim i puhćem? Ma, kakvi, to ću lepo u zagađenom Beogradu.

Osetim tačno kako sva nervoza nestaje i kako mi se pune baterije. Polako, došlo tek do članaka ali, imam još par dana da se popne do glave. Pomislim, evo, uskrsla sam i ja. Idemo sve ispočetka. Dok opet ne dođe voda do guše, pa opet neko putovanje gde otkrijem da mi je u stvari sve potaman i da uvek može gore.

Samo da je glave na ramenima.

Gnezda sa barenim jajima i kobasicom

Sastojci:

  • 1 pakovanje lisnatog testa
  • 6 barenih jaja, bez ljuske
  • 6 listića sira po izboru
  • 100g kobasica
  • Dobro jutro sa maslacem
  • 2 mlada luka
  • 2 čena belog luka
  • seckan valšac (opciono)

Priprema:

U tiganju istopite kašiku margarina. Isecite sitno kobasice pa ih prepržite na margarinu. Kada kobasica porumeni skinite je sa rignle i umešajte seckan beli i mladi luk.

Tanko rastanjite lisnato testo pa ga isecite na 6 delova. Na svaki deo stavite list sira, kašiku kobasica, a preko toga položite bareno jaje.

Presavijte  krajeve testa ka sredini i pecite ih u rerni na 200°C oko 20 minuta.

Pre služenja presecite jaja na pola pa ih posolite i pobacajte po njima seckan vlašac.