Mali, nepodnošljivi jazavičar Moša iliti

Bolje bi ti bilo sa mišem

Kada je gospodin Cane otišao u legendu, tiho i bez mnogo patnje, pun života i ljubavi prema gurmanskoj pljeskavici kod Čakija, rekla sam: Nikad više! Pas. Ma, ni ribica. Herbarijum – eventualno.

Onda sam ljubaznošću jednog člana porodice zamalo zaglavila sa mišem. Obećao je deci miša i bio spreman da ga iz istih stopa kupi, pod uslovom da mali miš živi sa decom. Što znači i mamom. Dakle, sa mnom. Deca su me oduševljeno zvala da dozvolim a na moje pitanje odakle mu ideja da tako nešto predloži, dobila sam fantastičan odgovor koji mi dođe da istetoviram. Ili da barem napišem knjigu koja će se tako zvati, bez obzira šta je unutra.

Odgovor je glasio:

Nisam znao da ne želiš miša.

Dakle, počelo je sa mišem a završilo se jednim dvomesečnim nazovi-jazavičarom.

Kako?

Pa, lako i mojom greškom.

Deci sam objašnjavala gde je Cane i zašto ga nema, i kada sam videla u slow motion-u dve debele suze kako se skupljaju u uglovima očiju moje ćerke, koja je celu svoju malu deceniju živela sa njim – od panike je izletelo iz mene:

Poručio je Cane da mora odmah novi pas!

Da zlo bude veće, slušala sam sebe kako stavljam i jednu trešnjicu na vrh torte. Slušam sebe i ne verujem:

Uzećemo kojeg god izaberete!

Upalilo je jer, deca su to. Ali, majko mila, kad je krenulo. Od dalmatinca do pomeranca. Ja ublažavam svoju ishitrenu odluku, predlažem nešto meni blisko, oni izmišljaju. Situacija se menjala iz sata u sat, iz dana u dan i na kraju sam pomislila da ću završiti sa fokom. Kada mi je već bilo dosta, a tada sam bila negde kod Krčedina za jedan vikend, prelistala sam neke pse u okolini i naišla na jednog malog jazavičara od nepuna dva meseca. Kao lutkica.

Ništa ne znam o jazavičarima. Nisam sigurna ni u njihovu lepotu. One kratke noge i naduvani grudni koš… Poseban pas, da se fino izrazim. Ali, eto mene posle sat ipo, sa malim Mošom u krilu. Iz jednog dvorišta u Bačkom Petrovcu, spolja prepun buva, iznutra ko zna kakvih parazita. Navikao na jogurt, mleko i stari hleb.

Pozdrav sa njegovom mamom je bio posebno dirljiv. U rukama sam već držala malog jazavičara i odlučila da ga nosim deci, kada sam odjednom shvatila da ja sad treba da ga iznesem iz dvorišta u kojem se rodio i živeo sa mamom. I da ta ista mama to treba da gleda po ko zna koji put.

Srce mi se steglo.

Prišla sam joj i na velike uši koje su se vukle po podu, počela da joj šapućem i obećavam da će Moša biti srećan, da ćemo ga paziti i maziti. Gledala me i slušala a onda se samo odjednom izvrnula na stomak, ne skidajući pogled sa mene. Mazila sam je a ona je mahala repom. Lakunulo mi je jer sam to protumačila kao njen blagoslov.

I tako se Moša našao u kolima za Beograd.

A onda i u stanu. Pa na Canetovom krevecu.

Deca su pala u nesvest od veselja. A za mene je žurka tek počela.

Na stranu Mošine fiziološke potrebe koje se zadovoljavaju svuda po stanu. A kada kažem svuda, zaista to i mislim. Mada, zaključujem da mu je najmilije da se olakša ispod mog kreveta, i to onako na sredini, čisto da nije jednostavno počistiti već moram da se zavučem do pola, kao automehaničar. Nema veze, proći će. Naučiće na pelenu a onda će primiti i treću vakcinu pa ćemo napolje.

U međuvremenu kidiše na decu. Ovom mlađem na gležnjeve. Kako ujutro ustane, Moša ispali iz svog kreveca kao raketa i krene da ga gricka po bosim nožicama. I tako ceo dan, do spavanja. Bude i smeha i suza. Uglavnom smeha. I to najviše dok je doručak pa im vise nožice a Moša ne zna gde će pre. Nežno gricka dok se ne zalaufa, jer je ipak beba, pa ih onda mirimo kad malo pretera.

Inače, Moša je proždrljiv za medalju na Olimpijadi. Usisivač – bez zvuka i u sekundi. U dva gutljaja popije kafu koju sam neoprezno ostavila na niskom stočiću. Pikavac bi pojeo da može da dohvati kesu za đubre.

Počeo je i da laje. Ima tačno onaj lavež na koji se čovek nikad ne navikne jer ima neki srednju zvuk koji prolazi kroz uši sa nežnošću i preciznošću testerice za OTO.

Malo mezeti stvari po kući. Nove dečije patike, neobuvene još – recimo. Ili punjač za telefon. Olovke na tone. Tepihe, rese, pojas od bade-mantila i slične „provokatore“ jednostavno dezintegriše.

Pre neki dan sam videla pljunutog Mošu kad odraste. Ogroman je. Pomislila sam koliko bi mu bilo lakše da mu neko ispod stomaka samo stavi jednu onu gvozdenu rolšuu iz naše mladosti, i razvuče je na maksimum jer, ljudi, to je ogroman jazavičar. A Moša će biti takav.

Uzalud sam se nadala da će biti onaj sjajni mali jazavičar, kao od pliša, malecki i špicasti. Ovo je jedna mrcina u najavi.

Lepo mi je rekla drugarica:

Bolje bi prošla sa mišem.

A koliko mi je jezik brži od pameti govori i razgovor moje desetogodišnje ćerke i mene. U jednoj epizodi Mošinog večernjeg nezauzdanog lajanja (baš kada komšije uspavljuju bebu) i bežanja po celoj kući svetlosnom brzinom, koje kruniše zavlačenjem na nedostupno mesto dok sam ja u predinfarktnom stanju od stresa da će mi se komšije ponovo žaliti jer smo stalno nešto bučni – lepo mi dete kaže:

Ali, mama, jazavičari laju. To svuda piše o njima. I alavi su. Da li si ti išta pročitala o jazavičarima ili si samo jedan dan rekla: E, baš idem da uzmem jazavičara?

Iskreno sam odgovorila da je baš tako bilo. A rešenje dileme da li da uopšte uzimam tog malog iz Bačkog Petrovca je bilo udaljeno samo jedno guglanje…

I tako, Moša i mi. Mi i Moša. Najviše Moša i ja. Mali jeste iritantan, proždrljiv, štetočina i lajavi krelac ali, mi smo zaljubljeni. Do ušiju.

Integralne pločice

Priprema:

Pomešajte brašno, so, peci prah i semenke u jednoj činiji. Dodajte zatim istopljen margarin, promešajte, a zatim ulivajte vodu malo po malo dok se svi suvi sastojci ne povežu u testo.

Razvaljajte testo na debljinu od nekoliko milimetara između dva papira za pečenje, zatim prebacite u tepsiju i zarežite testo nožem na pločice željene veličine.

Pecite pločice u rerni zagrejanoj na 190°C, 15-20 minuta.

Pločice možete poslužiti same uz jogurt/čaj ili umesto hleba sa omiljenim nadevom.

Sastojci:

  • 100g pšeničnog integralnog brašna
  • 100g raženog brašna
  • 25g semenki lana
  • 25g susama
  • 25g semenki suncokreta
  • 25g semenki bundeve
  • 1 kašičica soli
  • 1 kašičica peci praha
  • 30g istopljenog Dobro jutro light
  • oko 100ml kisele vode