Imam jednu maniju oduvek. Napuštene kuće su me privlačile kao magnet, od kad znam za sebe. Mislim da je sve počelo u Perastu, dok je još uvek bio zaboravljeno seoce, za preko polovinom kuća koje su bile razrušene i „na izvol’te“. Uglavnom smo iz susednog mesta išli peške u Perast, magistralom i u koloni. Kada bismo došli, prvo bismo se bućnuli u more sa Peraških stena, pa u skitnju.

Ulazili smo gde god su nam to brave i stare masivne kvake od mesinga dozvoljavale.

Jedna kuća je bila posebno gostoljubiva i, naravno, ja sam se zaljubila u nju. Bila je na prvoj liniji mora, sa lučnim ulazom sa strane i velikim kamenim stepenicama, koje bi prvo vodile na natkrovljenu terasu sa tipičnim podom šahovske table od roze i belog kamena. Odatle bi se ulazilo u prostran hodnik odakle su vodila vrata ka sobama a zatim i centralno, do velikog salona. Iznad svake sobe su na kamenom dovratku bile uklesane rečenice iz Biblije, na latinskom. Sve sam ih zapisala i tražila u rečniku latinskog, pa posle uz pomoć profesorke latinskog prevela i pronašla u Bibliji.

Iznad vrata jedne sobe, koja je jedina imala mali kameni balkon okrenut ka moru, bilo je uklesano:

Ko će naći ženu vrsnu?
Više vredi ona nego biserje!

U sobi je ostao i jedan noćni stočić i na njemu, uramljena Bogorodica. Nije mi mnogo trebalo da zamislim devojku koja je živela tu, mezimicu cele kuće, lepu kao vilu – sa dugom plavom kosom, porcelanskim tenom, zelenim očima, klavirskim prstima i jako uskim strukom.

Vraćala sam se toj kući stalno, stajala na balkonu i gledala na Verige, zamišljajući kako je ona tako čekala nekog kapetana da uplovi u Boku, za koga se kasnije i udala i otišla iz svoje devojačke sobe. Zamišljala sam je kako čita, veze, peva i pleše, kako u letnjim noćima u beloj spavaćici izlazi na balkon da se osveži retkim povetarcem na srebrnoj mesečini.

Kuću su posle kupili, kada je počela pomama za Perastom, i sredili je. Dan danas mi se srce stegne kada prođem pored te eloksirane bravarije, koja kao Domestos briše istoriju svih tih prozora sa mesinganim ručkama i kamenih greda sa uklesanim stihovima.

Skoro sam se vratila iz Zagreba. Bila sam u poseti prijateljici sa kojom delim iste strasti. Najsnažnije nas povezuje ljubav prema hrani, koja nekad nadjača kapacitet naših tela da se sa tolikom hranom i izbori. Druga strast koja nas veže je ova prema napuštenim kućama.

To jutro smo ustale, napravile tri doručka jer nismo mogle da odlučimo šta nam se više jede, servirale kao za editorijal u nekom časopisu sa temom boho chic – i uz kafu, pao je dogovor da krenemo u neovlašćene pristupe nekim napuštenim kućama za koje je ona znala.

Tako sam ja pronašla kuću koju je neko gradio baš za mene. Od drvene ulazne ograde do zimske staklene verande. Malo smo se sporečkale nas dve oko toga koja strana kuće je za dnevni boravak a koja za spavaći ali, odlučeno je – s obzirom da ću ja tu „živeti“, da spavaće sobe ipak budu okrenute ka zaraslom dvorištu. Svako dete dobilo bi veliku sobu, za plafone ne morate ni da pitate, naravno da su preko 4 metra visoki. Ja bih pomerila jedan zid i tako dobila malu spavaću a veliki dnevni boravak.

Ostalo je samo da se složimo oko toga šta ćemo sa velikim tavanom na kome smo pronašle starinsku drvenu mastionicu, neke slike, stari ormar i puno keramike. A kako sigurno nikad neću kupiti tu kuću, niti se preseliti u Zagreb, imam puno vremena da smislim da li je gore neki lounge, elegantno skladište ili dečija dnevna soba za gluvarenje sa društvom.

Nisam odolela i u Beograd sam iz te kuće ponela čašicu od najfinijeg stakla, brušenu na grozdove.

Sledeća kuća je bila manja, dosta ruševnija i samim tim opasnija ali, prepuna sitnica. Razglednica, Ambasador ćebadi uredno posloženih u ormarima, lončića, šerpica, alata… Sedele smo u njenom dvorištu, ljuljale se na ljuljašci koja je visila na velikom drvetu koje nastavlja da raste pa je ljulja sve dalja i dalja od zemlje.

Obe smo osećale isto. Uzbuđenje voajerizma koje se odvija isključivo u našoj mašti – videle smo ukućane, kako su tu živeli, zamišljale nas u tom prostoru, premeštale sobe, menjale raspored, restaurirale starinske podove, „stručno“ određivale šta je za zamenu a šta samo za popravku… Tu i tamo bismo se sukobile oko toga šta i kako treba uraditi, gde bi bilo bolje da se piše zimi a gde leti, zašto bi biblioteka morala u dnevnu sobu a ne radnu i tako…

Onda smo naišle na kuću koja ima pravu pravcatu balsku dvoranu i to polukružnu! Na mermernom podu, na sredini, bila je gomilica sitnih apotekarskih flašica a jedna vitrina bila je prepuna starih knjiga na nemačkom. U dvorištu je bršljan skoro pa pojeo zidnu fontanu sa licem nekog izbezumljenog bića iz mitologija, iz čijih usta je nekad tekla hladna voda. Prošle smo i pored njene omiljene ruševine sa kulom, koja je u međuvremenu kupljena i sređena, sa sve garniturom od plastičnog ratana u dvorištu. Nekada su je ona i njen muž zvali dvorac Tim Bartona, a danas je tužno zovu kula Sadama Huseina.

Sledeći dan smo i dalje živo raspravljale na temu tih kuća, javljale su nam se nove ideje i mi smo stvarno imale utisak da se nešto dešava po tom pitanju, probudile smo se ujutro sa divnim osećajem kao da smo baš juče na poklon dobile neku kuću i neograničen budžet da je sredimo i napravimo mali raj.

Dok smo pile kafu, prodavci na Britancu slagali su svoje tezge sa antikvitetima i ja sam se častila jednom kraljevskom komemorativnom pikslom iz Monaka, sa slikom Grejs Keli i njenog princa.

Došlo je vreme da se vratim kući. Rastajemo se kao da idem na Solunski front, to se plače, to se grli, to se patetiše, izvinjava, obećavam da ću razmisliti da ipak okrenem dnevnu sobu ka dvorištu u onoj kući…

Ostavljam moju Maju, moju kuću na Pantovčaku i čekam da mi dođe pa da vidimo da li je na Dedinju ostala neka otključana kuća. Jer, nema smisla da ja imam kuću u njenom gradu a da ona u mom nema.

Sastojci:

testo za lepinje:

• 2dl gustog jogurta
• 2dl vode
• 1 prašak za pecivo
• 1 kašičica soli
• 450-500g mekog brašna
• 50g otopljenog Dobro jutro sa maslacem

preliv od belog luka:

• 100g otopljenog  Dobro jutro sa maslacem
• 2 čena belog luka, pasiranog
• 3 kašike svežeg peršuna

Priprema: