Leto mi je nekad bilo omiljeno godišnje doba. Imam sreću da mi je mama sa mora pa nam je ostala pradedina kuća u jednom malom mestu u Boki. Čim se završi škola, spakuju se dve marame, dve haljine i tri šorca i pravac dole. Ništa mi više ne govori da sam stigla na more od kioska. Ako su još oni starinski na trajektnoj luci, pa na njima vise lopte u mreži, kantice, i stripovi dok sa strane stoji metalna poličica sa razglednicama a pored prozorčeta se prodaju i kreme za sunčanje – moj odmor je počeo.

Doduše, moj odmor ne postoji. Kako radim od kuće, ne usuđujem se da bilo kome od klijenata tražim odmor. Najavim samo da putujem ali, da „nosim kompjuter i dostupna sam kao i kad sam u Beogradu“ i to je to. Zadaci i dalje stižu, uz poneko „jao, blago tebi, mi se ovde kuvamo, baš smo malopre pekli jaje na užarenoj haubi“. Naravno, u hladovini stare lipe u avliji, lakše je pisati. Pogotovu što me, čim zatvorim kompjuter, čeka buć u more. Pre nego što krenete da me proklinjete, moram par stvari da vam kažem o mom podugačkom letovanju.

Ne, ne idem u hotel. Idem sama sa dvoje dece i još buljukom familije. Sama kuvam, čistim, perem, prostirem peškire i kupaće, organizujem košenje dvorišta da nas ne pojedu zmije, primam goste (i zvane i nezvane, u bilo koje doba dana), borim se sa babama da deca ne ručaju čokoladne bananice i čips, borim se sa decom da se dogovorimo na koju ćemo plažu, jer ovaj hoće levo a ovaj desno, nagovaram rodbinu da ipak prodamo jednu šarmantnu mešalicu za beton koja nam krasi dvorište već godinama ali, avaj. Većina pripada generaciji koja ništa ne baca i još pamti da je neki stari izanđali tepih plaćen 7 miliona u Inter-šopu pa ga seljakaju od mora do Beograda više puta, dok neko ipak ne prepozna njegovu vrednost… Inače, sve nevolje sa tom klikom kreću rečenicom „ne znam, neću da se mešam ali, meni je ipak logičnije…“. Možda im je zato ta mešalica toliko i draga jer prepoznaju neke svoje osobine – u sve se mešaju.

Kada ujutro kao Hudini uspem da ponegnem i sednem sama na kafu, da provetrim glavu, obavezno mi se neko pridruži i krenu priče koje me ne zanimaju i od kojih mi samo raste glava i pritisak u njoj. A da čorba bude masnija, od kad ove godine nema rominga, telefon ne prestaje da zvoni (gde su oni bezbrižni dani kada se u zlatnim polugama plaćao razgovor, pa je telefon zvonio samo ako negde gori???) i „ako bih mogla SAMO ovo ili SAMO ono, pa to je sekund, šta si stalno nervozna?“.

Da ne grešim dušu, sve kreće od najbolje namere. I dosta mi pomažu. Vuku decu po plažama, kuvaju ručkove, odspavaju popodne pa čujem samo zrikavce i lipu kako šumi. I mene su stigle godine pa mi pada pritisak i oči mi se sklapaju tu negde iza ručka ali, ne dam se jer su mi zrikavci omiljeno društvo. Ali, generacijski jaz je generacijski jaz. Svako je navikao da stvari radi na svoj način pa je nerazumevanje obostrano. Kako deca rastu, čekam i taj treći modul da se umeša i još zabiberi vruću čorbu na 40 stepeni.

Ipak, sve to pregrmim jer – na moru sam. Voda sve nosi i sve leči. Otplivam, zaboravim na sve i samo plutam dok slušam kamenje kako se valja po dnu. Kompletni reset.

Onda izađem, legnem na topli kamen i opuštam mišić po mišić.

Posle takvih par ulazaka u vodu, krenem polako put kuće i spremna sam na sudar titana koji me obavezno čeka.

Sve u svemu, zaključujem da mi je ovde neuporedivo bolje nego u vrućem i prašnjavom gradu – gde imam svoj mir ali, nemam ni more a ni tu grupnu dinamiku od koje, koliko god želela, ne mogu da pobegnem. Ili, neću. Jer, ipak me to sve čeka kad moji odrastu, pa da ja sebe uhvatim kako kažem:

„Neću da se mešam ali, meni je logičnije…“

A do tada, uživam kad lično ja napunim kuću, kada pravimo škampe i popijemo dobro vino a moji prijatelji nahvale moju veselu i neposrednu familiju uz opasku da smo mi stvarno super, jer „da oni letuju tako grupno, krvi bi bilo do kolena“. Možda i nismo tako loši, nego je meni danas došla neka žuta minuta.

Zapečeni kroasani

Priprema:

Zagrejte rernu na 200°C. U činiji umutite jaja, mleko, 50g istopljenog margarina i začine. Kroasane isecite na trećine. Tepsiju (25×30 ili prečnik 25cm) podmažite dobro sa margarinom.

Zamočite svaki komad kroasana u smesu od jaja pa ih ređajte u tepsiju. Između kroasana zadenite listiće pršute i kockice sira.

Kada ste poređali sve sastojke zalijte ih sa preostalom smesom od jaja. Prekrijte tepsiju folijom i stavite je u rernu.

Pecite 30-45 minuta ili dok smesa ne naraste. Poslednjih 5 minuta pecite otkriveno kako bi vrh porumeneo.

Služite toplo sa svežim smokvama, grožđem i listićima bosiljka preliveno medom.

Sastojci:

  • 6 kroasana
  • 100g pršute
  • 200g bri sira
  • 4 jajeta
  • 300ml mleka
  • 1/2 kašičice soli
  • 1/2 kašičice bibera
  • 1 Dobro jutro slani

Za serviranje:

  • grožđe
  • smokve
  • med
  • bosiljak