Istina, ove godine nema snega da upotpuni čaroliju, kroz novčanik duva promaja, na poklon ste dobili još čarapa i eventualno tiganj, ne znate šta biste sa klincima na njihovom raspustu ali, ipak – ima nečeg u tim prazničnim jutrima.

Ne znam tačno šta, niti umem da objasnim ali, buđenja su veselija a kafa se pije uz muziku, a poneko i zapleše dok mu se deca kikoću a ovi stariji prevrću očima. Neverovatna je brzina kojom se praznična melanholija sudara i prepliće sa prazničnom euforijom, zar ne? Koliko sinoć, zaspali smo računajući koliko će nas doček koštati. Stariji sin prvi put slavi samostalno i to naravno u all inclusive formatu kafića u kraju „Svi su već platili, svi osim mene!“ je možda najčešća rečenica koju roditeji tinejdžera slušaju poslednjih dana. Ovi mlađi ni u ludilu neće ponovo kod bake i deke, ne zanima ih novogodišnji program i deka koji zadrema u fotelji ihahaj pre ponoći, dok se jadna baka trudi da animira razmažene klince, da bi na kraju odustala i vratila im tablete i pametne telefone.

Vaše društvo tradicionalno organizuje doček, s tim da se javljaju prvi problemi. Ovaj bi doveo novu devojku a svi znaju da će na proslavi biti i bivša žena. Drugo dvoje su se, kao i obično, posvađali pred doček pa je ponovo neizvesno da li uopšte dolaze (iako se uvek pojave, blistavi i veseli, ruku pod ruku, kao da se nisu razvodili koliko još jutros). Vas drma neka prehlada a mužu se ni ne ide, jer mu je doktor strogo zabranio masnu hranu i alkohol. Mada, ruku na srce, nije mu to smetalo da se nađe sa generacijom kao i svake godine, jer tamo ipak niste bili vi sa vašim budnim i brižnim okom i još više skokom da ga pljesnete po ruci kad se dohvati masnih krilaca.

Sve u svemu, „veselo“ i živopisno a opet, hvatate sebe kako se smeškate dok pravite tople sendviče čitavoj bulumenti koja je još u pidžamama. Kuća je lepo zagrejana, jelkica svetluca, mukotrpno pripemljeni pokloni čekaju ispod jelke a sa televizije pada sneg, zvone zvončići i sevaju šljokice i najlepše želje. Još samo da puste Supermena na prazničnom maratonu, pa da ponovo imate 12 godina i da jedete hladan podvarak i ćuretinu danima, i to u krevetu, dok gledate film za filmom.

To su bili dani kada vas nije bilo briga ni za keca iz biologije, ni što vam se simpatija poljubila sa najpopularnijom devojčicom u odeljenju pa sad cela škola bruji o tome kako su prelep par. Tada bi vas baš nešto bolelo uvce što ste predmet neke bezazlene dečije spletke ili što je najbolja drugarica odlučila da sedi sa onom devojčicom koja je došla iz Amerike pa se svi utrkuju ko će joj biti bolji drug.

Jer, tih dana, kuća je vaše sigurno utočište i vaše srećno mesto. Mama bi nešto petljala po kuhinji od ujutro do uveče, iz te mirisne prostorije bi samo izlazili što kolačići sa cimetom, što pite, što ruske salate… Vi biste krišom velikom kašikom uzimali od svega pomalo, ravnajući posle površinu Mimoze da mama ne provali i preslažući pitu i kiflice da zdela deluje i dalje puna.

Malo, malo pa bi se oglasilo zvonce. Sva poznata i nepoznata lica bi se smenjivala u gostima, donosile bi se tepsije, pozajmljivala zvona za tortu, razmenjivali recepti, vadio kupus jer „nema sarme bez tvog kupusa, kumo“ da bi se zatim pakovao u kanticu od eurokrema uz obavezno „ove godine da vratiš kanticu, moji su prerasli eurokrem pa više ne kupujemo, ako ne vratiš, iduće godine ćeš u rukama da nosiš glavicu kući, ozbiljna sam“…

Isto tako, ide se u posete, padaju silni pokloni i poklončići, šušne koja novčanica, često se zadrema u kolima u povratku kući, dok se broje novogodišnji ukrasi na banderama a sa radija svira neka ho ho ho pesma ili reklama, a mama i tata se na prednjim sedištima raspravljaju ko je imao prednost, crveni Fiat ili on, i ko u suštini bolje vozi od njih dvoje.

Padale bi odluke da se dnevnik od ove godine piše redovno, da se svako veče češlja kosa, da se odmah u januaru od prazničnih para kupe „one“ patike za basket, da će se domaći raditi redovno i da se onom uobraženku ove godine neće ni javljati na hodniku, pa nek pukne od muke.

I ne znam da li su ikada pidžame bile udobnije i da li sam ikada više puta izašla u istoj i kaputu do prodavnice, po sir ili jaja.

U čast tome, pred praznike se pije kafa kod komšinice sve u šlafroku i viklerima, jer i kod nje je lepo zagrejano i miriše krompir sa mesom iz rerne a jelka baca divno svetlo. I njen je muž na fotelji sa novinama i tu i tamo nešto progunđa ili duhovito dobaci, dok deca vise sa lustera i čas se svađaju oko daljinskog a čas zajedno planiraju neku psinu.

Na posao niko i ne misli, kao da je povratak u kancelariju udaljen svetlosnim godinama od nas. Sve nekako stane, utopli se i ušuška, mljacka i ljubaka, drema i smejulji se, pevuši i udešava.

Jer, ako ništa, praznici nam za to služe. Matori smo da verujemo u Deda Mraza i praznične čarolije ali, nikad ne ostarimo dovoljno da ne umemo da cenimo tih par dana u porodičnom gnezdu, kada imamo šansu da predahnemo od tempa koji zadaje glavobolju. Kada tu i tamo nešto glocnemo, podružimo se, popijemo koju više, kupimo novu haljinu za doček, naspavamo se i izgolicamo sa klincima u toplim i mekim posteljama.

Uskoro kreće nova dekada i iako željno ispraćamo staru godinu, uz uobičajeno „ma nek se tornja i ne ponovila se“, svaka sledeća bude manje više ista kada se svode računi ali, nepopravljivi optimizam da će sve biti bolje od 1. januara nas nikada ne napušta. Ma koliki cinici bili i tvrdili suprotno.

Zato, ovom prilikom ne želim srećnu Novu, već srećne lenje praznične dane i da ove godine ne morate nijedan Ranisan da popijete u čast prazničnoj trpezi.

Mada, srećna i Nova, neće da se baci.

Sendvič jelkice

Isecite modlama 4-5 zvezdica različitih veličina. Svaku zvezdicu premažite sa margarinom. Slažite jelkicu tako što ćete krenuti od najveće zvezde, preko nje položite listić salate, zatim dimljeni vrat, malo majoneza i preklopite sa malo manjom zvezdicom. Ponovite postupak dok ne postavite poslednju (najmanju) zvezdicu na kraju.

Sendvič jelkice

Trapist isecite modlom u obliku zvezdice, jelkice ili već oblik koji želite pa ga probodite većom čačkalicom koja je visoka koliko i jelkica.

Nakon toga sa tim probodite jelkicu kako biste je učvrstili, a da trapist bude na vrhu. Cilj je da se dobije klasičan oblik jelke, pa birajte širu salatu na dnu i zatim je sužavajte kako se penjete ka vrhu.

Ukrasite svaki sendvič sa zrncima nara i poređajte ih po jelki kao crvene ukrase. Uživajte u prazničnom doručku.

Za jedan sendvič potrebno je:

  • 3 velika tost hleba
  • Dobro jutro sa maslacem
  • 1 kašika Dijamant majoneza
  • 3 tanko rezane šnite dimljenog svinjskog vrata
  • 4 lista kristalke
  • komad trapist sira oko 1cm debljine
  • modle u obliku zvezdice različitih veličina
  • zrna nara za dekoraciju