Stvarno. Nikad nisam imala osećaj za novogodišnje odluke, nisam imala utisak da od 1. januara kreće nešto novo i da imam priliku da krenem sve ispočetka. Naprotiv, meni je to uvek bila sredina godine.

Ali, septembar! To je već druga priča, drugi padež.

Bliži se povratak u Beograd i već na moru osećam snagu tih nebrojenih mogućnosti koje mi prvi dan u gradu pruža. Od onoga da definitivno krećem na jogu (ali, ovaj put stvarno, bez šale), preko toga da upisujem francuski jezik pa sve do suludih planova da kupim polovnu singericu i naučim da šijem.

Da ne pričam o ishrani koju planiram da podignem na viši nivo, koristeći namirnice i sastojke koje ću se dobro pomučiti da zapamtim a onda i pravilno izgovaram. Ormar ću srediti cakum pakum i takav će ostati zauvek. Istrčavaću psa jednom dnevno, ma šta jednom? Najmanje dva puta dnevno po dva sata. Uglavim i to nekako u raspored i sve deluje da može. Zakazaću sve moguće sistematske preglede iako mi knjižica nije overena već dve godine, iz čiste lenjosti i nezainteresovanosti (dovoljno rečeno o mojim zdravstvenim navikama). Svaki drugi dan ću ići kod roditelja i naučiću da se ne pecam na njihove dobronamerne ali, iritantne provokacije. Jednom nedeljno ću ići samo sa drugaricama na ručak i ove godine kupujem samo statement i klasične odevne predmete, nema više šarenih krpica sa velikodušne rasprodaje koje žali Bože ne kupiti iako mi niti treba, niti je udobno, niti su to moje boje.

A moj duhovni balans? Tek tu ću haos da napravim.

Biću taman idealna mera između Šaolin monaha i nekog ćutljivog i mudrog dede. Nema šansi da ću nasedati na šlagvorte za prepirku, ni u kući, ni u pošti, ni u Domu zdravlja (gde ću naravno ići redovno na preglede, pošto odmah po dolasku overim knjižicu).

Radiću kao mazga. Ali, sa puno entuzijazma i nema šansi da se ne unesem cela celcata u svaki projekat. Predavaću samo savršene tekstove. Naravno, teorije nema da više ikad radim zavaljena na kauču, dok mi laptop prži krilo i tu i tamo me pecne struja. Od septembra za stolom, nikako u pidžami, komplet upristojena, sa frizurom i labelom.

Pušenje je zabranjeno od prvog dana povratka. Zato valjda sad i preterujem pa me i u ovom trenutku boli glava od cigara jer, zaboga, uskoro se rastajemo.

Negativne ljude i njihovu energiju ću zaobilaziti u širokom luku i više neću padati u zamke da me drugarica, nesigurna u sebe, ispaljuje za viđanje dok se ja spremam da joj zvonim na interfon, po dogovoru.

Kupovaću samo organsko mleko.

Stisnuću petlju i uputiću se na pijacu, koju prezirem iz dna duše. U stvari, više je se bojim. Ignorisaću osećaj neprijatnosti ako mi se susretne pogled sa nekim iza tezge a baš ništa ne kupim tu, i to po ceni za očigledne naivčine. Naći ću ženu sa domaćim jajima, znaće me po imenu, dekica iz ribarnice će mi uvek čuvati najsvežiju ribu, a grožđe i jabuke ću kupovati od jedne divne porodice koja se preselila na selo i sve gaje sami. Kajmakom ću se počastiti samo kada ima „onaj specijalni, što vi gospođo volite“.

U povratku sa pijace ću sesti sama na kafu i prelistati Politiku, dok mi iz korpe bicikla (ah, da, popraviću svoj Poni iz osnovne i svuda ću ići njim) viri ljupki buket cveća. Inače, ne podnosim rezano cveće i kada god ga dobijem na poklon, samo pomislim na agoniju njegovog laganog umiranja na moje oči i obavezu da promenim onu vodurinu koja ne miriše baš bajno. Ali, i tu ću stisnuti zube i ulepšati životni prostor.

Popraviću roletnu koja to čeka već 4 godine. Sama ću ofarbati biblioteku.

Vrlo odmereno i umereno ću kačiti postove na društvene mreže. Tek nešto zaista neobično, spektakularno ili duhovito.

Lomim se oko toga da se vratim na nepametni telefon kako bih prestala da buljim u pametni, zaglupljujući se i mlateći praznu slamu po internetu. Tu još nisam sigurna, treba mi zbog posla. To neka ostane pod možda.

Ustajaću rano, igraću se više sa decom, štedeću za putovanja i čitaću knjigu svaki dan. Jer, sad kad dođem u grad, pocrnela, puna energije, toplo je napolju, starija još nema problem ni sa jednim predmetom u školi, prijatelja sam se uželela – nema te sile koja će me sprečiti da postanem nova ja.

Ono, da ustanem u pola 10, prolongiram doručak dok deca ne zapište od gladi, a u isto vreme gledam kome da ih uvalim taj dan i malo prozujim, na neku potpuno besciljnu kafu, sa milion cigara i 250 grama ogovaranja  – to je stvar istorije. Prošlo vreme. Pluskvamperfekat.

Praviću ajvar i džem. U malim količinama, za početak.

Nijedan poziv za izlazak neću odbiti. Neće me mrzeti ni ako je u poslednji čas.

Vikendom ću obilaziti Srbiju i otkrivati njene lepote, preslišaću se svega iz srednjeg veka što sam učila na faksu. Napisaću tokom godine i jedan ozbiljan esej na neku specifičnu temu iz života srednjovekovnog plebsa.

Položiću vožnju.

A to prvo jutro nove godine dočekaću na terasi, dok mi sunce miluje lice a deca sama i zadovoljna jedu neki kompleksan doručak koji je toliko zdrav da je sumnjivo. Uživaću u pogledu na građevinu od 12 spratova koja mi niče ispred nosa već godinu dana i pronaći ću lepotu u stvaranju novog.

Osetiću istu ovu snagu koju osećam i sada, ubeđena da je svaka od ovih odluka laka i da jedna vuče drugu u nekakvom prirodnom nizu. Zahvalna sam na još jednoj šansi da potpuno reorganizujem svoj život i počnem konstruktivno da uživam u njemu. Ovog puta imam neki osećaj da je to zaista to. Da sam zrela i spremna da u delo sprovedem ovaj pakleni plan i počnem da živim kao na Instagram nalogu neke hipsterke influenserke iz, recimo, Berlina.

Ah, da, kupiću gramofon. A ni ta singerica nije baš toliko suluda ideja.

Vrti mi se kroz glavu i iznajmljivanje kampera ali, i neko egzotično volontiranje u kojem tako sva blažena i vesela, čistim pelikane ili pingvine od nafte.

Evo, tu je septembar, pa baš da vidim.

Zapečene korpice sa jajima

Priprema:


Sitno isečemo: papriku, tikvicu, vlašac, pola sira, spanać. Umutimo jaja, pa u njih dodamo povrće. Odložimo sa strane.

Isečemo ivice na tost hlebu. Sredinu presujemo oklagijom i stavljamo u premazan kalup za mafine. Pritiskom prstiju pravimo korpicu u koju izlivamo prethodnu smesu.

zapečene korpice sa jajima

Sastojci:

zapecene korpice sa jajima