Oduvek sam slušala muziku. Presnimavala kasete, kupovala stare ploče, snimala muziku sa radija i pritom bivala presrećna kada pesmu ne prekinu reklamom… Ujutro bih upalila svoj kasetofon pre nego što oči otvorim. U kuhinji bi radio svirao po ceo celcati dan. Čak sam i u kupatilo ubacila jedan tranzistor kako bih mogla da slušam nešto i dok se kupam.

A danas?

Danas mi je tišina najlepša muzika.

Ujutro, čim uspem da ispraznim kuću, gasim radio i stišavam telefon. Vrata ne otvaram, kao ni interfon.

I ćutim. Ni psa ne opominjem kad se popne na kauč, samo da ne razbijem tu čarobnu tišinu. Probam očima da mu dam do znanja da siđe, možda mahnem rukom ali, ne trudim se previše jer mi je u tom trenutku svejedno da li ću posle morati pincetom da vadim njegove oštre dlake iz pliša.

Samo da ne progovorim.

Tada obavezno sednem u babinu staru fotelju. Utonem u nju i u misli. Nisu to sad neke spektakularno važne ili značajne misli, dovoljno mi je samo to što mogu na miru da im se posvetim, bez dodanih zvučnih senzacija.

Prođe tako najmanje sat, to je neki prosek. Onda se setim kome šta od tekstova dugujem, da moram da zovem zubara, prostrem veš iz mašine i popunim one formulare koji me čekaju već mesec dana. Počnem od svih onih stvari koje podrazumevaju tišinu.

Prođe tako još barem dva sata. Telefon nisam ni pogledala a sigurna sam da krije par poziva i poruka. Odlažem još malo.

Operem sve četkice za šminku i nesesere. Zalijem biljke. Fizički spustim psa sa troseda. On se ponovo popne. Ponovo ga spustim i odnesem na njegovo mesto. Ponovo se popne. Umesto da mu pretećim glasom zabranim, meni nešto ne da da guknem. Pustim psa, ionako se valja po tom trosedu čim izađem na vrata. Neka ga.

Neko zvoni. Zvonce mi zapara uši ali, ni ne pomislim da ustanem i vidim ko me traži.

Jer, tišina je zlatna. I uvek mi je fali.

Primetila sam da se nešto dešava pre par godina kada sam, uz teške muke, odlučila da izbacim televizor iz kuće. Najbolja odluka u mom životu, samo da znate! Negde u isto vreme, prestala sam da skidam novu muziku i odnela tranzistor iz kupatila, da bi tu stao aparat za ispiranje zuba. Svako jutro, kad odvedem klince u školu, radovala sam se više tišini nego toj prvoj kafi. Nisam više slušala radio u kuhinji, počela sam da odlažem telefonske razgovore uz izgovor da sam na Skajp sastanku.

I pustila sam tišinu da odrađuje svoje. A šta sve ona ume!

Da smiri, opusti, razbistri, oraspoloži, da spusti kad sam previsoko i podigne kad sam nisko. Da pomogne da donesem pravu odluku, da upoznam bolje sebe, da presečem sa nekim lošim i počnem sa nekim dobrim navikama.

I ne, nije da sam kao monah koji se zavetovao na tišinu. I dalje ja volim muziku, slušam je, pevam i igram uz nju, sama ili sa decom. I dalje mi svaki zvučnik „produva“ i krči jer je uvek na maksimumu. I dalje brbljam bez kraja i konca, slušam da ne trepćem i razgovaram sa psom.

Samo, eto, ponekad – obično ujutro – ja jednostavno ne mogu da zucnem, niti da slušam bilo koga ili bilo šta. Dozvoljavam taj luksuz sebi sve češće i češće i bojim se da se polako navlačim na tu terapiju.

Uostalom, koja je šteta?

Možda par durenja onih koji su me zvali pa im uzvraćam poziv tek posle par sati. Ili to što sam propustila da poslednje sunce na terasi ove godine dočekam uz taktove neke divne pesme, koja će me podići. Jaka stvar.

Ne bih ja menjala tu tišinu, taj mir u glavi i glasnim žicama, ni za brdo karamela.

Pustiću da Andrić poentira:

Ko uspe da pronikne tišinu i dozove je njenim pravim imenom, taj je postigao najviše što smrtan čovek može postići. Ona nije više za njega ni hladna ni nema, ni pusta ni strašna, nego mu služi i nalazi mu se u svakoj nevolji, kao onom junaku iz narodne pesme vila, koju on uhvati za kose i posestrimi i obaveže zauvek. Ko uspe da zagreje i oživi samoću, taj je osvojio svet.

Gril kobasice u lisnatom testu

Priprema:

Kobasice isecite na pola pa ih opet prepolovite po dužini da dobijete 8 komada. Ispecite ih na margarinu sa obe strane.

Pomešajte sitan sir i fetu pa im dodajte origano, bosiljak, beli luk so i biber. Dobro promešajte i ostavite sa strane.

Paprike oljuštite i presecite na pola po dužini tako da imate 8 komada.

Lisnato testo rastanjite pa ga podelite na 8 pravougaonih delova. Svaki premažite sirom po dijagonali, preko stavite kobasicu oko koje ste obmotali papriku i preklopite ćoškovima.

Premažite umućenim jajetom i pecite u rerni zagrejanoj na 200°C oko 20 minuta.

Služite uz rukolu začinjenu sa malo limuna.

Sastojci:

  • 150g sitnog sira
  • 100g feta sira
  • 2 čena belog luka
  • 1/2 kašičice suvog origana
  • 1/2 kašičice suvog bosiljka
  • so i biber po ukusu
  • 2 dugačke tanke gril kobasice
  • 1 kašičica Dobro Jutro sa maslacem
  • 4 pečene paprike
  • 1 pakovanje lisnatog testa