Prvo sam se protegla. Ispružila sam ruke , skupljenih pesnica iznad glave, čvrsto zatvorenih očiju, pokušavam da dostignem svoju najveću dužinu i onda sam ispustila slatki zvuk koji je ličio na mjauk zadovoljne mačke. A zatim sam , kao balerina, ispružila noge, zategla prste, i ostala tako nekoliko trenutaka  ispružena na krevetu, kao struna. Kroz širom otvorena vrata balkona, dopirao je miris tamarisa, i maestrala. Topli nežni val leta, obliznuo mi je stopala. Lagani čaršaf prebačen preko stomaka, stopala pocrnela, i kao da je deset mokrih višanja na njima.

Okrećem se na bok. Grlim jastuk, ulubljen njegovom glavom.

Šljis, šljas, more se javlja odozdo.

U njegovoj predimenzioniranoj majici, glilipterki, koja visi na meni, izlazim na terasu.

Protegnem se još jednom, i onda zevnem.

Ja sam more, pomislim i osmehnem se.

Dole, na plaži skoro da nema nikoga. U daljini vidim džogera za kojim trčkara njegov pas.

Vetrić dune u moje lice, u kosu, i lokna, teška od soli, padne mi na rame i zagolica me.

Veliki beli brod, mali kao dečija igračka, u dalekoj izmaglici prolazi pored moje uvale, i pomislim kako mora biti da mi odande, sa palube, neki mornar maše.

Mahnem i ja njemu. Volim mornarske majice, belo plave pruge.

Iza mojih ledja, u kamenom brdu, zrikavci počinju svoj koncert, među maslinama.

Nekoliko trenutaka kasnije, vraćam se sa kafom na balkon. Sedam u prućanu fotelju, i podižem noge na ogradu od kovanog gvožđa.

Život je divan.

I, ja sam more.

Ispod, na kamenom popločanoj ulici, čujem lagani bat koraka. Neka žena, u haljini na tufne, sa cegerom u rukama, krenula je na pijacu.

Došlo mi je da joj doviknem, odozgo, kako je pijaca na drugoj strani, ali ko sam ja da se mešam?

Miris kafe. Jutro na moru. Na stočiću na balkonu je i njegova kafa, netaknuta.  Na tanjiriću mrvice njegovog doručka.

Posle ćemo ići po smokve, i onda ćemo, onim malim plavim gumenim  čamcem ići  u našu uvalu.

Plutaću u debelom moru, plivaću leđno. Onda ću zagnjuriti celu glavu i gledaću plavičasto dno, tražiću vongole.

Uši pune mora. Na usnama so.

Trčaću po plićaku i onda ću leći u senku bora. Sisaću slankasti pramen svoje kose.

Ja sam more. I život je divan.

Zašto su žaluzine, na kući sa leve strane, zelene boje? Zar nisu bile plave? Grčko plave?

Njegove ruke, odjednom na mojim ramenima. Masira me nežno.

Dole na ulici čujem ljude kako pričaju. Čujem italijanski, ili je to francuski. Ali, zar nismo u Grčkoj?

Njegove divne šake na mom vratu. Zakikoćem se. Naježim se.

„Nemojjj“, mjauknem.

Pokušam da mojom rukom dodirnem njegovu, ali on se igra, sklanja svoju ruku. Okrećem se, i njega nema na balkonu.

Otvorim usta da ga pozovem, ali shvatam da mu ne znam ime.

Čije su onda, to ruke, bile malopre na mom vratu?

Okrećem se oko sebe.

Ogromni kruzer brodskom sirenom koja zvuči kao krdo foka, najavljuje ulazak u našu malu uvalu, sve to liči na neku sliku Voja Stanića, ali naša uvala je premala za toliki brod, pomislim.

Talasi su odjednom počeli svoj veliki raskošni ples.

Mi smo, znači, u Boki? Zar do malopre nismo bili u Grčkoj?  U stvari u Italiji? Ili u Španiji?

Bretela sa majice sklizne sa mog ramena.

Naježila sam se.

Ulazim u sobu i tražim telefon, da zovem nekoga da pitam gde smo to mi, i koji je ovo brod, i koje je ovo more, predivno more ispod moga balkona, sa tom ogradom od kovanog gvoždja.

Jede mi se groždje.

Čujem šuštanje vode u kupatilu. Bože, kako li se zovu te divne čvrste šake?

Bacam se na krevet da dohvatim telefon koji je na podu.

Muzika, muzika, muzika, poznata muzika, koja se ponavja u kratkim intervalima.

I napokon ga nalazim, pored kreveta. Ko li me sada zove?

Otvaram oči,  i na ekranu telefona, vidim sat na kome piše 7:30.

Alarm, bio je to alarm.

Trljam oči, da se razbudim.

Ležim na mom krevetu, u mojoj sobi, u Beogradu, vidim moje farmerke prebačene preko fotelje, moju biblioteku, i moj prozor.

Ničijeg otiska glave nema na jastuku do moga.

Ipak, osećanje zadovoljstva i radosti, ispunilo me je. Osmehnula sam se. Bila sam na moru. I, to je bio samo jedan divan san.

Ja sam more.

Jutro mi je počelo fantastično.

A snovi su kao mrva soli – daju ukus životu.

Brusketi sa grčkom salatom

Priprema:

Isecite paradajz i krastavce na manje zalogaje, a luk na tanke prutiće i sjedinite u činiji. Onda dodajte ulje, biber, izdobljenu fetu i bosiljak pa sve promešajte.

Baget isecite na kriške i  premažite ih sa margarinom.

Stavite salatu preko svake kriške hleba i služite sa svežim listićima bosiljka.

Sastojci:

  • 1 baget
  • 1 Dobro jutro sa morskom soli
  • 250g čeri paradajza
  • 1 veći krastavac
  • 150g feta sira
  • 1 manja glavica crnog luka
  • 1 kašičica sušenog bosiljka
  • biber
  • 2 kašike Dijamant Mediteran ulja