Otvaram oči, jedva.

Da li sam spavala pet minuta ili pet sati?

Zašto je ovako toplo?

Gde sam ja uopšte?

Kada god se prvi put probudim na novom mestu, imam ozbiljne poteškoće da se setim odakle ja tu. Sad me dodatno zbunjuje što nema kreveta, već samo nešto što izgleda kao neka vreća, zapravo to i jeste vreća… Sine mi:

Pa ja sam u Somboru, na kampovanju!

Provirujem u drugi deo šatora. Andrea još uvek spava, ona je našoj šatorskoj kući stigla još kasnije od mene.

Izvirujem, gledam ostale šatore. Nigde nikoga, svi spavaju. U stvari, eno neki momak spava ispred šatora, mora da mu je unutra bilo pretoplo. Eno i jedne devojke koja spava ispred, i njoj je bilo pretoplo. I meni je bilo pretoplo, ali nisam znala da imam opciju da izađem iz šatora i spavam napolju. Nisam znala da se to može. Naime, ovo je moj prvi put na kampovanju ikada. Sviđa mi se kampovanje, osim što me ovo sunce ošamućuje.

Odlazim do zajedničke kuhinje da skuvam kafu. Usput gledam telefon. Baterija mi je skoro prazna, stalno je skoro prazna iako je stalno dopunjujem, kakva je to đavolja rabota ja ne znam. Ali ne brinem – domaćin kampa nam je sinoć, kad smo stigli, pokazao stubiće sa kućicama – u svakoj kućici zapravo se nalazi utičnica za telefon. Onda lepo staviš telefon da se puni, zatvoriš vrata kućice i dok se telefon puni, ti odeš da živiš život.

E, ali ja ne mogu da živim život, ja moram da proveravam mejlove i društvene mreže. Zato vrata kućice ostavljam otvorena, izvlačim kabel punjača, sedam na travu i počinjem onlajn gimnastiku. Skrol, skrol, skrol…

E, nećeš!

Dan koji počne skrolanjem po mrežama nije dan koji danas hoću. Ja bih nešto vedrije, nešto moje, nešto pravo. Ali šta? Da radim vežbe – stidim se. Da ćutećke piljim u prazno – ne, treba mi nešto aktivnije. Da čitam – nisam ponela knjigu.

Osvrćem se, svuda unaokolo su šatori i prikolice. I u njima ljudi o kojima ne znam ništa. Ne znam ništa, ali mogu da slutim i pogađam!

Dobrodošli u StaŠin pogađajući cirkus!! Ulaz besplatan, za sada!

Počećemo od visoke devojke iz zelenog šatorića desno. O njoj zasigurno znam da je spretna, to znam jer je u kamp stigla kad i mi. Dok smo Andrea i ja pokušavale da sklopimo šator uz pomoć domaćina, ona je svoj sklopila kao od šale, kao da celog života samo sklapa i rasklapa šatore. Neko ko ume tako da sklapa šatore,  mora da je sklon pustolovinama. Ona i njen šator videli su sveta, ali ne onog sveta sa Instagrama, nego tajnog i divljeg sveta koji vide samo oni što strah ne poznaju. Par puta su  devojka i šator bili u nemalo opasnim situacijama, ali su im pokazali zube i pokorili ih.  Sad su spremni za nove dogodovštine. Sombor im je tek usputna stanica a posle, ko zna šta posle (slutim Afriku!)

Sledeći je tip iz retro kombija sa stranim tablicama. Njega nisam videla, ali mora biti da je tip, jer ispred ulaza u kombi stoje kaubojske čizme, muške. O njemu vidim: vagabundo izdaleka, ne drži ga mesto, ne drže ga ljudi. Voli žene, prašnjav put i da ga se ne pita kuda će. Sinoć prvi put probao vojvođansku rakiju, nju takođe voli.  Ponekad boluje od nesanice –  u takvim slučajevima popenje se na krov kombija, gleda u sazvežđa i pita se šta bi danas bilo da, pre 29. godina, nije odlučio da odbegne od kuće i ode sa cirkusom bez poruke i objašnjenja. Bila bi jedna dobroćudna žena, bio bi topao ručak, bio bi dečak s plavim očima, bila bi možda i curica. Verovatno i pas i topao ručak skoro svakog dana. Ali on je pobegao i neka je. Pobegao je i sve je dobro, dobro da bolje ne može biti.

Treći na redu je par u šatoru ispred desno. U šatoru je zapravo troje ljudi, ali za ovu moju pogađalicu treći nije bitan, bitan nam je samo par.  Oni u stvari uopšte nisu par, ali neko zbog toga dobrano  pati, a taj koji pati – to je on. Vidim to po načinu na koji je gledao dok su se zajedno sa trećim baktali oko podizanja šatora. Ona je vodila glavnu reč, treći je radio kako ona kaže, a on, on je gledao u nju drugačije nego što drugarstvo zapoveda. Posle su otišli na festival. Dok je Treći muvao strankinju, a naš junak se u sebi hrabrio za odlučujući korak, ona je plesala nehajno kao da pojma nema da se njemu zbog nje prevrću svetovi.  Šta je onda bilo? Ništa, treći je smuvao strankinju i nestao ne zna se kuda, naš junak se nije dovoljno ohrabrio, što znači da nije se ni rešio srcobolje, a ona je zaspala kao da pojma nema. Pa i nema!

Četvrti na redu … Ups, izgleda da su kamperi počeli da se bude. Eno devojke gde izlazi iz šatora, eno i onaj tamo izlazi, uskoro će i moji junaci izaći.

Izaći će, pojma nemajući da osim ovog jednog koji trenutačno žive, od jutros imaju još jedan život – život u StaŠinom pogađajućem cirkusu. Ulaz besplatan, za sada!

Burito sa kremastim omletom i kobasicom za doručak u prirodi

Priprema:

Prvo kobasicu isecite na sitne kockice pa je pržite  na suvom tiganju na početku na tihoj vatri nekih 5 minuta, a zatim na srednjoj dok sasvim ne porumeni. Izvadite je iz tiganja, ali sačuvajte masnoću koju je pustila pa na njoj dinstajte papriku na srednjoj vatri 7  minuta.Paprika treba da ostane čvrsta. Pred kraj paprici dodajte izgnječen beli luk, promešajte i ostavite sa strane. U jednu činiju razbijte jaja pa ih viljuškom dobro umutite tako da se belance i žumance povežu. Razlijte u hladan tiganj i stavite na tihu vatru. Odmah ubacite Dobro Jutro margarin sa maslacem i mešajte varjačom neprestano. Kada se pojave prve grudvice skinite sa vatre, mešajte minut pa vratite na vatru. Tek na kraju začinite solju i biberom. Cilj je da se jaja sporo kuvaju i ostanu kremasta, nemojte biti u iskušenju da pojačate vatru jer će jaka vatra da ih isuši.

Tortilje položite na ravnu površinu. Na svaku zatim ređajte po tri listića sira ili četvrtinu narendanog, zatim četvrtinu kobasica i paprika i sve prekrijte jajima koja ste takođe grubo razdelili na četiri dela.

Zamotajte tortilju tako što ćete prvo saviti stranice, donji deo i zatim time preklopiti gornji deo.

Tako zamotane tortilje možete zamotati u aluminijumsku foliju i zatim zamrznuti dok ne krenete na izlet ili kampovanje, a tamo direktno u foliji položiti na žar dok se ne zagreje nekih 10 minuta ili na roštiljsku rešetku iznad vatre. Možete ih naravno jesti odmah tako što ćete ih peći u rerni na 170°C nekih 10  minuta.

Sastojci:

za 4-6 osoba

 

  • 4 gril kobasice
  • 12 jaja
  • 12 listića topljenog sira ili 250g rendanog čedar sira
  • 2 veće paprike babure (crvena i zelena) isečene na tanke trakice
  • 4 čena belog luka
  • 50 g Dobro Jutro sa maslacem
  • 4 tortilje
  • so i biber