Pijačne simpatije

• Kako si, šta radiš?
• Evo, krećem na pijacu.
• Pa zar u ovo doba? Probaj nekad da odeš ranije, bolji je izbor, sve je bolje ujutru.
• Probaću.

Uvek mami kažem da ću probati i to se nikad ne dogodi i tako već godinama. Ali danas je drugo, danas ću stvarno da probam i evo me, krećem već u 8, da vidim šta to ima ujutru što nema u 14h, baš da vidim.

Psa vezujem ispred ulaza. Istina je da sam dugo ignorisala tablu koja kaže da na pijacu ne sme pas. E, ali onda mi je jedan fini gospodin rekao da su njega i njegovo pseto komunalci kaznili sa 5 000 dinara i od tada pas čeka ispred ulaza, šta će.

Šta ću prvo… Prvo ću voće!

Već godinama voće kupujem na istom mestu. Osećam se odraslom – imam svoju tezgu za voće! Od kad sam srela tu voćnu tezgu, druge i ne gledam. Zato što na ovoj uvek ima svega što ti duša zatraži, a i zato što je prodavačica ljubazna, ali ne napadno ljubazna nego onako kako ja volim ljubazna. Jedina nezgodacija je što ima ćerku koja radi sa njom. To ne bi bio problem da ćerka nije najlepša devojka koju ste ikada sreli. Zbog takve situacije momčad redovno obleće tuda, baš tu im nešto treba.

Jedan se raspituje:

– A kada ćete opet imati avokado, kad tačno?

Drugog zanima:

– A ove jabuke jesu li kisele ili slatke? Slatke? A koliko tačno slatke?

Treći odugovlači:

– Da, to je sve, hvala. Ne, nije sve, zaboravio sam na banane, banane mi takođe trebaju! A jagode je l su domaće ili…?

Stvar je jasna – ovde ume da bude nadnaravna gužva i načekaćete se da dođete na red, ali tako je kako je.

Zaljubljeni tetrebi obleću i ovog jutra i dok čekam, dumam: kako li izgleda život kad si toliko lepa? Mora da je zabavno. Možda i malo naporno. Pitala bih je, ali nisam dovoljno odvažna.

Stižem na red i utvrđujem da stvarno je lepši izbor voća ujutru, nema tu šta. Odabrala sam jabuke i trešnje i ajmo dalje.

Sad mi treba povrće.

Prolazim pored tezge na kojoj radi simpatija mog dobrog druga. Već godinama je gleda izdaleka, moj dobri drug. Mene gledanje izdaleka jako zamara, ne volim to, ja bih da se stvari rešavaju, da se priđe, da se kaže stvar je takva i takva, ali on neće pa neće. Kaže, dopada mu se da je gleda izdaleka, dovoljno mu je to.

Tako da mi o toj curi ne znamo ništa, ni kakav glas ima, ni da li je fina, ni da li je povrće kod nje skupo, ništa. E pa, to će sad da se promeni! Naglo zastajem i rešavam da svoje povrćne potrepštine kupim, prvi put ikada, baš kod nje.

– Izvoli?
– Samo da razmislim šta mi treba…

– Samo polako.

Dok zvanično gledam u povrće, ispod oka gledam u nju.

Lepa je i izbliza, ne kao ona s voćne tezge nego drugačije lepa, a ima i lep glas, malo dubok, to bi mu svidelo, jedva čekam da mu dojavim, hm, šta mi treba, zašto nikad nemam spisak za kupovinu kao sav pošten svet nego sve ovako napamet, aha, rotkvice, zatim zelena salata,  uzeću dve, a krompir, gde je krompir?

– Dajte mi i kilogram krompira, molim vas.

Dok ona ubacuje krompire u kesu, ja razmišljam bi li joj se dopao moj dobri drug. Mislim da bi, samo kad bi znala da on uopšte postoji.

Plaćam, nasmešim se, ona se nasmeši još više, doviđenja, doviđenja.

E, još cveće.

Ajme, kakvog sve cveća ima ujutru, je li moguće da sam tek sad progledala oko toga? Biram sedam dugačkih junskih ruža za vazu, odlazim do psa, odvezujem ga i zadovoljno idem kući.

U kuhinji raspoređujem voće i povrće. Dolazim do kese sa krompirom, a kad ono!

Uzimam telefon, kucam poruku.

– Dobro jutro! Izgleda da mi je ona tvoja uvalila crvljive krompire. Neću da grešim dušu, možda je slučajno, ali mislim da nije slučajno. Garant je uočila moje neiskustvo i rasejanost.

Brzo stiže odgovor:

– Ti si stvarno od nje očekivala da ti da najlepše krompire? Zar ne vidiš da joj sam vrag živi u oku, pobogu? Zato moraš sama da biraš krompire.

Eto ti sad, on je znao, on je sve još ko zna kada procenio i fino se držao podaleko od nevolje. Ali ne i ja, ja moram da priđem, da izbliza vidim, da iskusim s punim poverenjem, jer što bi bilo šta krenulo po zlu?  I naravno da sam očekivala da mi da najlepše krompire, što mi ne bi dala najlepše, mislim, ne mora najlepše ali bar pristojne. A kad ono.

Pravim dve mentalne zabeleške:

1. Voće i cveće treba kupovati ujutru, mama zna o čemu priča.

2. Sama biraj krompire. Sama biraj i sve ostalo.