Tobogan je naš

Oduvek volim subotu. Za razliku od nedelje koja podrazumeva obavezno pranje kose i podsećanje na školu i činjenicu da život nije večito plandovanje, subota je vedra, nasmešena i dobronamerna. Drugar za poželeti.

Subotom ne moraš da ustaneš ujutru nego možeš ustaneš kad god hoćeš i ako imaš sreće, izbegneš porodični odlazak na pijacu.

Subotom, ako imaš još više sreće, odlaska na pijacu uopšte neće biti, nego ćete umesto toga da se potrpate u žutog stojadina i odete na izlet do dvorca Kaštel.

Subotom, ako imaš najviše sreće, odvešće te u pozorište da gledaš lutkarsku predstavu. Posle će te voditi u Korzo na banana split ili šampitu.

Ali i obične subote su sasvim sjajne.

Subotom mama sprema nasuvo sa sirom, koje obožavaš. Dok ga jedeš, već razmišljaš koje će kolače sutra spremati. Ako bi bila štrudla s makom, to bi bilo nešto! Ali šta god da bude, biće odlično. Osim žerbo kocki, njih ne trpiš. Zapravo, trpela si ih sve dok nisi odjednom pojela osam komada pa su ti izašle na nos.

I možda najbitnije od svega, subotom se gleda Minja Subota i Muzički tobogan. Tobogan je meni jedno pravo čudo i zato se za njega, kao i za svako čudo, pripremam. Već kod uvodne špice sedam na naslon troseda i pevam, prvo tiho sa Minjom: Muzika je put do sreće, polje, šuma, reka, lug… pa onda glasno sa horom: Ako imaš glas, zapevaj za nas, pokaži šta znaš, tobogan je naš!

Potom pažljivo pratim predstavljanje učesnika, uvek uz jednako divljenje. Ne uspevam da dokučim odakle toj deci toliko hrabrosti da izađu pred kamere, pevaju, glume, igraju, imitiraju i sve ostalo. Ja to nikada ne bih mogla, verovatno bih se onesvestila već pre ulaska u studio. Naročito mi je nejasno – kako ta deca znaju svoje talente? Kako su ih otkrili? I kako su tako rešeni i odvažni da ih predstave pred vascelim auditorijumom? Sve je to meni misterija, ali mi je samim tim još zanimljivije.

Najviše volim kad Minja Subota kaže: Tri bambija za školu tuitu, a još više od toga volim naredni momenat, kad ubacuje bambije, to jest raznobojne lopte u one visoke prozirne valjkove. Uvek imam svoje favorite i strašno se jedim ako kod njih ima manje loptica, to jest bambija. Poželim da uletim u televizor i da im pomognem, iako teško da bi od mene imali neke vajde. Ali možda, samo možda, jer nikad se ne zna, možda bih baš ja uspela da promenim tok emisije i odvedem svoje favorite ka pobedi. No, to nikada nećemo saznati. Nula bambija za mene.

Srećom, život udesi tako da, kad poodrastu, i stidljivci dobiju priliku da osvajaju bambije. Možda ne baš one iz Muzičkog tobogana, ali ipak. I možda ovi bambiji nisu ispraćeni aplauzima i pobedničkim pesmama, ma možda za njih ne zna niko osim nas samih, ali ipak. Bambiji su bambiji.

Hleba, margarina i slatke mlevene paprike

Kriške hleba premažite sa margarinom, a preko toga sitno narendajte kačkavalj i posolite.

Stavite hleb u rernu zagrejanu na 180°C i pecite samo dok se sir ne istopi.

Preko istopljenog sira pospite mlevene paprike. Služite toplo.

Sastojci: